Покладне процесије у области Хлинска

Покладне процесије у области Хлинска
Покладне процесије у области Хлинска
	Аутентична маска
Нематеријално културно наслеђе
Регион	Чешка
Светска баштина Унеска
Листа уписа	Унеско
Унеско ознака	Репрезентативна листа нематеријалног културног наслеђа човечанства
Датум уписа	2010. (5. седница)
Локација уписа	397

Покладне процесије у области Хлинска је фолклорна традиција у источној Чешкој. Овај обичај упражњава се у завршници поклада, током Покладног уторка пре Чисте среде. Карактеристичан је за град Хлинско и шест околних насеља, укључујући Хамри, Студнице, Вортову и локани део Хлинског Блатна, у округу Хрудим у источној Чешкој.^[1] На овом подручју обичај је сачуван у готово аутентичном облику, па је 2010. године уписан на Унескову листу нематеријалне културне баштине човечанства.^[2]

Опис

Свечаности које је требало да обележе долазак пролећа и обезбеде добру жетву и плодност вероватно су настале још у прехришћанско доба.

У области Хлинска покладна процесија представља шетњу маскиране поворке од врата до врата. Постоје строга правила о броју маски и њиховом редоследу у поворци. Маска кобиле мора да иде на челу, а кљусе на зачељу. Остале маске су ловац, жена, Турчин, сламнати човек, оџачар и трговац.^[3] Маске су подељене на црне и црвене. Сви учесници су, без изузетка, прекривени чађом.

Поворка се прима и угошћава у свакој кући. Процесија се завршава смрћу и каснијим васкрсењем кобиле (маске), широко распрострањеног симболичког мита који се повезује са доласком пролећа.

Историја

Покладна процесија је стар ритуал, али прва писана сведочанства датирају из средине 19. века и нађена су у хроникама неколико села. Ове хронике чувају се у Државном окружном архиву у Хрудиму. У литератури је ову традицију први забележио Карел Вацлав Адамек у публикацији Lid na Hlinecku (Људи у Хлинеку) из 1900. године. Детаљно је описао ток процесије, маске и традиционалне изреке. Захваљујући овом запису може се установити да је ритуал, бар од краја 19. века, остао готово непромењен.^[4]