Положај литотомије![]() Положај литотомије означава један од тераписких или дијагностичких положаја у који се поставља пацинет током одређених медицинских процедура. Њим се истовремено постиже уобичајен положај тела у хируршким захватима и прегледима који обухватају карлични део и доњи део трбуха, као и током порођаја у западним земљама, уз истовремено одржавање удобности и безбедности пацијента.[1] Када је пацијент у овом положају, бољи је приступ хируршком месту и побољшана је могућност извођења хируршког захвата. Положај подразумева постављање стопала пацијента изнад или у истом нивоу са куковима и са перинеумом на ивици стола за преглед.[2] Историја![]() Записи о овом положај пронађене су у неким од најстаријих познатих медицинских докумената, укључујући верзије Хипократове заклетве. Положај је добио име по древној хируршкој процедури за уклањање камена из мокраћне бешике, пошто је у ранијим временима перинеални приступ камену био уобичајен (лат. sectio lateralis and sectio mediana). Положај је кроз историју медицине остао један од најпрепознатљивијих и најчешће коришћених положај током порођаја: у коме је пацијенткиња положена на леђа са савијеним коленима, постављенаим изнад кукова и одвојеним узенгијама. Овај положај је један од уобичајених положаја који се и данс користи током многих операција и током порођаја широм света. Опште информације![]() Положај литотомије сличан је лежећем положају тела када је пацијент окренут лицем према горе, са рукама постављеним у страну, и раздвојеним ногама које су подигнуте и савијене у куку (90 степени) и абдуциране (30 степени) у куку. Колена су савијена под углом од 70 до 90 степени, потколенице су ослоњене на постављене шкољке за ноге у облику узенгија.[2] Овај положај се често користи јер има очигледне предности у медицинским процедурама, јер медицинским радницима нуди нуди добар визуелни и физички приступ перинеалном региону. Тако да се користи у процедурама у распону од једноставних карличних прегледа до операција и других процедура, које укључујући репродуктивне органе, и органе уринарног и гастроинтестинални систем . ИндикацијеНајчешћи поступци који се изводе у положају литотомије су:
КонтраиндикацијеКонтрактуре или болести зглоба кука могу спречити положај литотомије, посебно ако флексија или абдукција зглоба кука није могућа.[2] Неке од уобичајених варијанти положају литотомијеОвај положај може имати различите варијације у зависности од врсте хируршке операције и може бити:
КомпликацијеКомпликације током прегледа или интервенцијеКао и други положаји пацијената, и овај положај може бити повезан са повећаним ризиком од нежељених напрезања или повреда, било да се користи током порођаја или операције. Фактори ризика укључују дуг временски период положаја литотомије или/и јаку флексију и ротацију зглоба кука.[2] Неке студије указују на значајну везу између продужених хируршких процедура са пацијентом у положају литотомије и циркулаторне компликације познатих као компартмент синдром,[3] који настаје због реперфузијски поремећај изазваних исхемијским отоком мишића, затворених у густом фасцијалном омотачу (најчешће код подлактице, потколенице и бутине),[4] или повреда феморалних и перонеални нерва угрожених дугтрајним притиском. Међутим како су најновија истраживања показала да положај литотомије може изазвати више бола за жену у другој или трећој фази порођаја у поређењу са другим алтернативним положајима као што су положаји у чучњу, већина болница прешла је на коришћење кревета или столица за порођај. Компликације током порођајаПорођај је физиолошки процес, а разматрање порођајног бола и његово ублажавање спада међу главне компоненте неге мајке. Примена неког порођајног положаја може боље да позиционира фетус у правцу карличног канала. На основу студије која је имала за циљ да испита утицај положај мајке у три порођајна положаја на јачину бола у другом, трећем и четвртом стадијуму порођаја утврдила је следеће:
Алтернативни положајиНова запажања и научна открића, у комбинацији са повећаном осетљивошћу на потребе сваког пацијента, подигла су свест о физичким и психичким ризицима које ова позиција може представљати код продужених операција, прегледа карлице и, што је најважније, порођаја.[5] Пацијенти су се такоже жалили на осећај губитка контроле и изражен осећај рањивости када су прегледани у положају литотомије, јер не могу да виде подручје које се истражује.[6] У том смислу развијени су алтернативни положаји, који су према доказим из истраживања мање ризични по здравље пацијената, посебно жена. Неке од ових алтернативних положаја су:[7]
Референце
Спољашње везе
|
Portal di Ensiklopedia Dunia