Помоћ:Архивирање странице за разговор

Када нека страница за разговор достигне величину од преко 32 хиљаде бајтова, поједини корисници изгубиће могућност да је уређују због ограничења величине у веб-прегледачима. Штавише, тако велике странице постају тешке за праћење и терет су корисницима са спорим (dialup) везама.

Стога је на Википедији уобичајено да се с времена на време старе расправе архивирају. У доњем одељку налази се објашњење поступка за архивирање странице за разговор, корак по корак. Напомена: Не препоручујемо да користите дугме „Премести” у поступку.

1. Кликните на дугме Уреди [визуелно] или Уреди извор [изворни код]. Слободно користите режим на који сте навикли.
2. Изаберите текст који желите да архивирате.
3. Десни клик миша, па изаберите опцију Исеци (на енглеском: Cut).
4. У новој картици веб-прегледача отворите страницу за разговор и додајте текст /Архива 1 на крају линка.
5. Притисните дугме Направи [визуелно] или Направи извор [изворни код] како бисте почели да правите страницу.
6. Налепите текст који желите да архивирате. Ради лакшег сналажења, препоручујемо да на врх архиве додате шаблон {{Automatic archive navigator}}.
7. Да бисте сачували измене на обе странице (страници за разговор и њеној архиви), притисните дугме Објави промене на дну уређивача.

За сваку следећу страницу архиве само мењајте број (Архива 2, Архива 3 итд.)

Напомена: Да бисте могли са странице за разговор да приступите архиви исте, потребно је да на врх странице за разговор додате шаблон {{страница за разговор}} уколико већ не постоји.

Као допуну или замену за серију редних архива, вреди понекад размотрити и архивирање по подтемама. Овај приступ је примеренији странама за разговор у главном (стране за разговор чланака) или Википедија именском простору него личним странама за разговор, будући да на оним првим странама може бити пожељно брзо позивање на неку ранију расправу.

Добри примери редног архивирања се могу наћи на следећим странама en:Wikipedia talk:Deletion policy и en:Wikipedia talk:Naming conventions.

Некада су примерене подстране на датој страни за разговор. Некада је опет боље да се коментари преместе на одговарајућу страну за разговор. Тако би се, на пример, расправа о француској политици са Разговор:Француска могао преместити на страну за разговор чланка Политика Француске.

Уопште, ако имате две или више редних архива, можда је боља алтернатива организовање архива по темама.

За неке стране за разговор (нарочито оне које се баве политиком) које се не дају организовати по темама, следећа стратегија архивирања може више подеснија.

У овом методу, текст се просто брише са стране, не помера се у посебну датотеку. Да би се позвали на ранију расправу, само дајете повезницу ка ранијој верзији стране. Све расправе остају у монолитној датотеци стране. Уз једну ограду: на ранију верзију стране није могуће повезати вики повезницама. Морате да дате потпун УРЛ.

Да би направили повезницу ка ранијој верзији стране за разговор:

• отворите Историју стране
• Отворите ранију верзију стране која још увек садржи расправу.
• Прекопирајте комплетан УРЛ из адресне линије вашег браузера.
• Убаците то у најскорију верзију стране за разговор. Изгледаће отприлике овако:

http://sr.wikipedia.org/wiki/Разговор_о_Википедији:Како_архивирати_страну_за_разговор&oldid=1709131

Онда би је обликовали на следећи начин:

Такође погледајте и ову [http://sr.wikipedia.org/wiki/Разговор_о_Википедији:Како_архивирати_страну_за_разговор&oldid=1709131 ранију расправу].

Примедба: пошто УРЛ није вики повезница, морате користити једноструке угласте заграде ([ ]) уместо двоструких ([[ ]]) и празно место уместо вертикалне линије (|) за раздвајање УРЛ-а од ознаке.

Крајњи резултат изгледа отприлике овако:

Такође погледајте и ову ранију расправу.

Ова стратегија архивирања може бити нарочито корисна при сумирању расправе; дајете само сажет преглед разних стајалишта и повезницу ка комплетној расправи.

Посебне архивске датотеке имају предност да су индексиране и да се могу претраживати, док са монолитним приступом то није случај. Ово треба узети у обзир за стране где људи често постављају исту врсту питања и где је корисно да постоји могућност претраживања архива.

Да закључимо: на Википедији не постоје устаљена правила о архивирању расправа. Поједине изузетно активне стране, као што је Трг, су или временом већ развиле или ће тек развити сопствене стратегије архивирања.