Породична дисбеталипопротеинемија

Породична дисбеталипопротеинемија
Породична дисбеталипопротеинемија
Синоними	Remnant hyperlipidemia, Remnant hyperlipoproteinaemia, Broad beta disease and Remnant removal disease
	Породична дисбеталипопротеинемија је узрокована мутацијом ове тачке у ApoE
	[уреди на Википодацима]

Породична дисбеталипопротеинемија (ПД) или породична хиперлипопротеинемија типа III је стање које карактерише повећан ниво укупног холестерола и триглицерида, и смањен ниво липопротеина високе густине (ХДЛ). Овај генетски поремећај метаболизма липопротеина повезан је са повећаним ризиком од прераног кардиоваскуларног обољења. У око 10% случајева, ПД је узрокован аутозомно доминантним мутацијама у гену аполипопротеина Е ( АПОЕ ).

Дијагностиковање аутозомно доминантне ПД је важно за адекватно лечење пацијената и чланова њихових породица. Код пацијената који имају мешовиту хиперлипидемију, (аутозомно доминантна) ПД треба узети у обзир као део дијагностичког рада.

Пацијенти са ПД добро реагују на промене начина живота и комбиновану терапију статинима и фибратима .

Епидемиологија

Пријављена преваленција ПД у општој популацији креће се од 0,1% до 0,4%.^[2]

Етиопатогенеза

Породична дисбеталипопротеинемија је неуобичајен поремећај који се карактерише оштећеним уклањањем остатака липопротеина богатих триглицеридима због њиховог ниског афинитета везивања за ЛДЛР , што доводи до акумулације хиломикрона и остатака ВЛДЛ . Већина случајева је хомозиготна за ε2 изоформу, која се преноси аутозомно рецесивном са променљивом пенетрацијом. Код ових пацијената, апоЕ посредован јетрени клиренс остатака хиломикрона и липопротеина средње густине (ИДЛ) је неисправан.^[3]

Повећана производња липопротеина или смањен клиренс остатка услед гојазности, интолеранције на глукозу, инсулинске резистенције, хипотиреозе и ниског нивоа естрогена погоршавају фенотип.

Пацијенти имају веће повишење холестерола по честици липопротеина, што доводи до повећаног односа не-ХДЛ-Ц/апоБ (>2,5) и односа ВЛДЛ-Ц/триглицерида (>0,3). Типичан липидни профил показује скоро подједнако повишен укупни холестерол и триглицериде у опсегу од 300–1.000 мг/дЛ, апоБ <120 мг/дЛ и ниске нивое ЛДЛ-Ц. Детекција ε2ε2 генотипа је дијагностичка. Карактеристични су тубероеруптивни ксантоми преко лактова и колена и палмарни ксантоми у кожним наборима шака и зглобова. У поређењу са општом популацијом, пацијенти са породичном дисбеталипопротеинемијом имају 5 до 10 пута већи ризик од преурањене смти због кардиоваскуларних болести, од којих су код пацијената са ПД најчеђћи болест периферних артерија и коронарна артеријска болест.

Појава ПД је вероватније када је присутна мутација аполипопротеина Е (АпоЕ). АпоЕ који служи као лиганд за рецептор јетре за хиломикроне, ИДЛ и ВЛДЛ, такође познат као рецептор липопротеина веома ниске густине. Појединци са две копије АпоЕ2 гена имају значајно повећан ризик од овог стања. Овај дефект спречава нормалан метаболизам хиломикрона, ИДЛ и ВЛДЛ, иначе познатих као остаци, и стога доводи до акумулације холестерола у ћелијама чистача (макрофага) како би се побољшао развој и убрзање атеросклерозе.

Клиничка слика

Знаци породичне дисбетапротеинемије укључују кантхома стриатум палмаре (наранџаста или жута промена боје дланова) и тубероеруптивне ксантоме преко лактова и колена.

Болест доводи до преране атеросклерозе, а самим тим и могућег раног почетка болести коронарних артерија и периферних васкуларних болести које доводе до срчаног удара, односно инфаркта миокарда, болова у грудима при вежбању, односно ангине пекторис или можданог удара код младих одраслих или пацијената средњих година.

Дијаноза

Тестови који се могу урадити за дијагнозу овог стања укључују:

Генетско тестирање на аполипопротеин Е (апоЕ)
Тест крви на липидни панел
Ниво триглицерида
Тест липопротеина веома ниске густине (ВЛДЛ).

Терапија

Циљ лечења је контрола стања као што су гојазност, хипотиреоза и дијабетес. У том смислу промена у исхрани ради смањења калорија, засићених масти и холестерола може помоћи у смањењу холестерола у крви.^[4]

Ако су нивои холестерола и триглицерида и даље високи након што је промењен начин исхране, почиње се са узимањем лекова за снижавање нивоа триглицерида и холестерола у крви, који укључују:

Смоле за издвајање жучне киселине.
Фибрате (гемфиброзил, фенофибрат).
Никотинску киселину.
Статине.
ПЦСК9 инхибитори, као што су алирокумаб (Пралуент) и еволокумаб, који спадају у новију класу лекова за лечење холестерола.

Прогноза

Пацијенти са овим стањем имају значајно повећан ризик од болести коронарних артерија и периферних васкуларних болести.

Правовремено и редовно лечење, код већине пацијената може у великој мери да смањи ниво холестерола и триглицерида.

Компликације

Компликације могу укључивати:^[4]

срчани удар
мождани удар
периферну васкуларну болест
интермитентне клаудикације
гангрену доњих удова (екстремитета)

Референце

^ ^а ^б Rapini, Ronald P.; Bolognia, Jean L.; Jorizzo, Joseph L. (2007). Dermatology: 2-Volume Set. St. Louis: Mosby. ISBN 978-1-4160-2999-1.
^ Safarova, Maya S.; Santos, Raul D.; Moriarty, Patrick M. (2024), Special Patient Populations, Elsevier, стр. 320—335.e2, ISBN 978-0-323-88286-6, Приступљено 2024-08-28
^ Koopal, Charlotte; Marais, A. David; Westerink, Jan; Visseren, Frank L.J. (2017). „Autosomal dominant familial dysbetalipoproteinemia: A pathophysiological framework and practical approach to diagnosis and therapy”. Journal of Clinical Lipidology. 11 (1): 12—23.e1. ISSN 1933-2874. doi:10.1016/j.jacl.2016.10.001.
^ ^а ^б „Familial dysbetalipoproteinemia Information | Mount Sinai - New York”. Mount Sinai Health System (на језику: енглески). Приступљено 2024-08-28.