Портал:НОБ/Препоручени чланциДобро дошли на
|
|
|
|
.jpg)
|
|
|
|
|
|
Мај ’41 
Јун ’41 Јул ’41 Август ’41 Септембар ’41 Октобар ’41 Новембар ’41 Децембар ’41 Јануар ’42 Фебруар ’42 Март ’42 Април ’42 Мај ’42 Јун ’42 Јул ’42 Август ’42 Септембар ’42 Октобар ’42 Новембар ’42 Децембар ’42 Јануар ’43 Фебруар ’43 Март ’43 Април ’43 Мај ’43 Јун ’43 Јул ’43 Август ’43 Септембар ’43 Октобар ’43 Новембар ’43 Децембар ’43 Јануар ’44 Фебруар ’44 Март ’44 Април ’44 Мај ’44 Јун ’44 Јул ’44 Август ’44 Септембар ’44 Октобар ’44 Новембар ’44 Децембар ’44 Јануар ’45 Фебруар ’45 Март ’45 Април ’45 Мај ’45
Даворјанка Пауновић Зденка (Кучево, 19. јануар 1921 — Голник, код Крања, 1. мај 1946) била је студенткиња, учесница Народноослободилачке борбе и невенчана супруга Јосипа Броза Тита.
Као гимназијалка укључила се 1936. године у омладински револуционарни покрет и постала члан СКОЈ-а, а 1939. године је постала члан Среског партијског повереништва у Пожаревцу. Јуна 1940. постала је члан Среског комитета СКОЈ-а за Пожаревац, а исте године и члан Партијског бироа на Филозофском факултету у Београду, где је студирала француски језик.
Непосредно пред почетак Другог светског рата, 1941. године постала је курир Политбироа ЦК КПЈ. Након окупације, пратила је Јосипа Броза Тита приликом његовог преласка из Загреба у Београд, у мају, а потом и приликом његовог одласка на ослобођену територију, у септембру 1941. године. Све време рата провела је са Јосипом Брозом Титом, као његов лични секретар. У току рата се разболела од туберкулозе, па је у лето 1944. године отишла у СССР на лечење. По повратку у земљу живела је заједно са Титом у Румунској 15 и Белом двору, где је радила као његов лични секретар. Почетком 1946. године поново се разболела и извесно време се лечила на Голнику, у Словенији, где је и умрла. Сахрањена је по личној жељи у дворишту Белог двора. Даворјанка Пауновић се сматра једном од највећих љубави Јосипа Броза Тита, са којим је пуних пет година живела у ванбрачној заједници.
Чланци о личностима из Народноослободилачке борбе, који су од стране википедијине заједнице, проглашени за сјајне чланке:
- Вера Благојевић
- Бошко Буха
- Нада Димић
- Жарко Зрењанин
- Душан Јерковић
- Жикица Јовановић Шпанац
- Бранко Крсмановић
- Петар Лековић
- Васо Мискин Црни
- Марко Орешковић
- Ђоко Павићевић
- Даворјанка Пауновић Зденка
- Бранко Пешић
- Миладин Поповић
- Слободан Принцип Сељо
- Александар Ранковић
- Иван Рибар
- Јурица Рибар
- Младен Стојановић
- Јелена Ћетковић
- Стјепан Стева Филиповић
- Антифашистички фронт жена
- Партизанска споменица 1941.
- Споменик борцима Револуције
- Споменик палим Крајишницима
- Сремски фронт
- Шеста личка пролетерска дивизија
Чланци о Народноослободилачкој борби, који су од стране википедијине заједнице, проглашени за добре чланке:
- Спасенија Цана Бабовић
- Слободан Бајић Паја
- Јосип Броз Тито
- Вељко Дугошевић
- Јанко Јанковић
- Вера Јоцић
- Вахида Маглајлић
- Иван Марковић Ирац
- Милан Мијалковић
- Иван Милутиновић
- Дринка Павловић
- Бошко Палковљевић Пинки
- Ненад Парента
- Лепа Радић
- Анђа Ранковић
- Војводина у Народноослободилачкој борби
- Орден народног хероја
- Спомен-гробље на Крушику
- Спомен-парк Крагујевачки октобар
- Споразуми Тито—Шубашић
Бошко Буха је југословенски партизански филм сниман током 1978. године, а премијерно је приказан 11. новембра 1978. године. Режирао га је Бранко Бауер, а сценарио су написали — Душан Перковић и Бошко Матић, један од деце-бораца Друге пролетерске бригаде и саборац Бошка Бухе. Филм је снимљен уз заједничку сарадњу више продуцентских кућа из читаве Југославије — „Центар филм” из Београда, „Кроација филм” из Загреба, „Кинема” из Сарајева, „Зета филм” из Будве и „Виба филм” Љубљане.
Централну тему филма чини прича о једном од најмлађих партизана-пионира Бошку Бухи (1926—1943), родом из Вировитице. Филм прати његов ратни пут од његовог ступања у Другу пролетерску бригаду до погибије септембра 1943. године. Упоредо с Бошком филм приказује и другу децу борце, који су припадали генерацији чије је детињство сурово прекинуо рат, присиливши их да прерано сазру. У предаху битака и исцрпљујућих маршева, међу њима би опет живнула клица нагона за игром и несташлуцима, дечја радозналост, прве љубави. Борећи се са одраслима та деца су се борила за остатке свог детињства. Поред Бошка, у филму се појављују и друге историјске личности — Саво Јовановић Сирогојно, Миодраг Миловановић Луне, Милена Ситерица, Драгутин Милошевић Чикало, као и лик докторке Раде, који је био базиран на личности Саше Божовић, лекарке Друге пролетерске бригаде, која је била сведок погибије Бошка Бухе.
Филм је био веома популаран у СФРЈ, а посебно је била популарна филмска нумера „Нек нас се сете”, чији је текст написао Душко Радовић, музику компоновао Зоран Симјановић, а отпевао Оливер Драгојевић. У филму је био ангажован велики број деце-глумаца, међу којима су били и касније познати глумци — Небојша Бакочевић, Ненад Ненадовић и Драган Бјелогрлић, коме је ово била прва филмска улога. Лик Бошка Бухе глумио је дечак Иван Кујунџић, кога публика, због физичке сличности, често меша са Славком Штимцем, који је био звезда ранијих Бауерових филмова — „Салаш у Малом Риту” и „Зимовање у Јакобсфелду”. Остале улоге у филму су тумачили познати југословенски глумци — Марко Николић, Жарко Радић, Љубиша Самарџић, Милена Дапчевић, Милан Штрљић, Мирољуб Лешо, Љиљана Благојевић и др. На Филмским сусретима у Нишу 1979. године глумац-натуршчик Иван Кујунџић је за улогу Бошка Бухе добио специјалну диплому, а филм је био награђиван и на фестивалима у иностранству у Бомбају и Линцу.
Portal di Ensiklopedia Dunia
