Јохан Себастијан Бах (нем.Johann Sebastian Bach, 21. март1685. Ајзенах — 28. јул1750. Лајпциг) био је немачки композитор и оргуљаш из доба барока, широко признат као један од највећих композитора свих времена. Његова дела су запажена због интелектуалне дубине, техничког савршенства и уметничке лепоте. На мајсторски начин је комбиновао вокалну и инструменталну музику.
За живота је био познат као оргуљаш и клавсениста, док је његово композиторско стваралаштво било сматрано обичним послом професилоналног музичара 15-17. века који је стварао музику за пригоде на двору, у цркви или у граду. Са 17 година свирао је оргуље, клавир, виолину, певао у хору и био помоћник кантора. Каснније је радио као оргуљаш, дворски и црквени музичар и учитељ.
Јохан Себастијан Бах је један од најзначајнијих представника универзалног хуманизма у уметности. Творац је великог броја музичких облика који карактеришу барок као раздобље. Бавио се свим жанровима музике осим опере. У свом делу је сјединио музичке традиције протестантских хорова са традицијама аустријске, италијанске и француске школе. Био је непревазиђени мајстор полифоније.
Ерих Дагоберт фон Дригалски (нем.Erich Dagobert von Drygalski, * 9. фебруар1865. у [Кенигсберг]]у; † 10. јануар1949 у Минхену) је био њемачки географ, геофизичар и истраживач.
Дригалски је са 17 година почео да студира математику и физику у Кенигсбергу. Након једног семестра се пребацује на географију на Универзитет у Бону, како би могао слушати предавања Фердинанда фон Рихтхофена. Тог професора је пратио затим на Лајпцишки као и на Берлински универзитет. Факултет је завршио 1887. дисертацијом "Геоид деформације леденог доба", студијом о леденом покривачу поларних региона. Између 1887. и 1891. био је асистент на геодетском институту у Берлину и главној канцеларији. интернационалног премјеравања у Берлину.
Учио је цртање у радионици нирнбершкога сликара Михаела Волгемота, где је боравио 4 године, а 1495. први пут je отишао у Италију и копирао италијанске мајсторе. Ујединио је италијанску рану ренесансу с експресивним стилом немачког реформаторског доба и дошао до нових облика изражавања. Посезао је митологијским, алегоричним и религиозним темама, али се бавио и природом. Његови акварели крајолика, студије биљака и животиња сведоци су његовог дубоког разумевања природе. У радионици свог оца обучен је за златара, па је Дирер је до врхунца развио дрворез и бакрорез и својим графикама одлучујуће утицао на популаризовање реформатора и хуманиста. Као први немачки умјетник посветио се теорији уметности и између осталог написао темеље науке о пропорцијама. Након повратка у Нирнберг отварио је радионицу и изводио олтарне слике и портрете, прве бакрорезе и низ дрвореза „Апокалипса“ и „Велика мука“. Након повратка с другог путовања у Италију настали су његови нaјвреднији бакрорези „Витез“, „Ђаво и смрт“ и „Меланхолија“ и „Свети Јероним у ћелији“. У последњој фази насликао је свој најбољи „Аутопортрет“ и „Четири апостола“, и писао трактате о сликарству. Његово укупно дело обухвата 70 слика, 900 цртежа, 100 бакрореза и 350 дрвореза.
По избијању Другог светског рата распоређен на Источни фронт као официр Вермахта, где није могао да поднесе злодела припадника СС-одреда над Русима и Јеврејима у Украјини, због чега бива пребачен у РомеловАфрички корпус. На том фронту губи лево око и десну руку. Са поразима у Африци и на Источном фронту, као официр који никада није био члан Нацистичке партије, схватио је да Немачка срља у пропаст и спрема се да изврши државни удар (настојећи да око себе окупи Ромела, Бека итд).
Као старији штабни официр Вермахта, са уредним приступом Хитлеру на његовим састанцима, Штауфенберг је преузео главну улогу у завери. Њему је дат задатак да подметне ташну, у којој су били спаковани експлозив и временски механизам, поред Хитлера у његовиј колиби за састанке у војној врховној комадни у Вулфшанцеу (нем.Вучја јама) близу Растенбурга, Источна Пруска (данас Кентшин, Пољска).
Иако је четворо људи убијено и скоро сви присутни су рањени, Хитлер је само лакше рањен. Штауфенберг је ухапшен и пресуђено му је истог дана, а погубљен је пола сата после поноћи. Многи завереници су такође погубљени наредних дана.
Данас, због своје кључне улоге коју је одиграо у 20. јулској завери, Штауфенберг се слави као немачки национални херој и симбол немачког отпора нацистичком режиму. Бројне улице и тргови су названи по њему. Дом Ган је такође написао поему Штауфенберг у његову част.
Дригалски је са 17 година почео да студира математику и физику у Кенигсбергу. Након једног семестра се пребацује на географију на Универзитет у Бону, како би могао да слуша предавања Фердинанда фон Рихтхофена. Тог професора је пратио затим на Лајпцишки као и на Берлински универзитет. Факултет је завршио 1887. дисертацијом "Геоид деформације леденог доба", студијом о леденом покривачу поларних региона. Између 1887. и 1891. био је асистент на геодетском институту у Берлину и главној канцеларији интернационалног премјеравања у Берлину.
Предводио је двије веома запажене експедиције на Гренланд1891. и 1893. године, организоване од стране Берлинског географског друштва. Радовима са својих експедиција хабилитирао је 1898. године за доцента географије и геофизике. Исте године га је „Њемачка комисија за истраживање јужног пола“ поставила за вођу прве њемачке експедиције на Антарктик. Године 1898. постао је доцент и 1899. ванредни професор географије и геофизике на Берлинксом универзитету. На понуду из Минхена1906. године, да преузме катедру земљописа и геофизике је исте године позитивно одговорио. На тој катедри остаје све до звања професора емеритуса. Основао је Географски институт и остао његов управник све до своје смрти. Оженио се 1907. године. Имао је четири кћерке. Године 1910. учествовао је у једног експедицији на Шпицберген под вођством Грофа Цепелина. Године 1934. године одлази у пензију. Ерих фон Дригалски је умро у Минхену 1949. године. На његове научна достигнућа данас подсјећа по њему названа алеја у јужном дијелу града као и архив Универзитета Лудвиг Максимилијан у Минхену.
Лена Мајер Ландрут (нем.Lena Meyer-Landrut; Хановер, 23. мај1991), позната и само као Лена, је њемачка пјевачица. Представљала је Њемачку на Пјесми Евровизије 2010. у Ослу, у Норвешкој, и побједила је са пјесмом Satellite, освојивши 246 поена у финалу. Са своје три песме за њемачку нацију у финалу Unser Star für Oslo (Наша звијезда за Осло), Лена је постигла до тада незабележени рекорд на музичким топ листама у својој родној земљи, дебитујући са три пјесме у топ-6 музичкој топ листи њемачких пјесама. Satellite дебитује као број један у Њемачкој, и бива сертификован за троструко злато. Током маја 2010. године Лена је пустила у продају свој први албум, My Cassette Player, који је дебитовао као број један на топ листи њемачких албума.
Вагнер је веома битна личност у историји музике; у својим делима је поставио основу класичне музике 20. века, нарочито у Тристану и Изолди, где се обилно користи хроматизмом и атоналношћу. Истиче се по употреби лајтмотива. У својим есејима је теоријски поставио основу „свеукупне уметности“ (нем.Gesamtkunstwerk), убеђења по којем опера представља синтезу свих уметности, и указао на проблем дотадашње опере, у којој је драмска радња била запостављена у корист музике. Данас је познат као велики реформатор опере.
За све своје опере је сам писао либрето, што је последица веровања у „свеукупну уметност“, а улагао је велики труд како би их извео онако како је замислио. С тим циљем је и подигао сопствену оперску кућу. Осим тога, Вагнер је био и велики диригент који је, према чувеном Вилхелму Фуртвенглеру, заједно с Хансом фон Биловом довео до стварања нове генерације диригената.
Вагнерова дела се категоришу са WWV, што је скраћено од немачкогWagner-Werke-Verzeichniss („Индекс Вагнерових дела“).
Михаел Шумахер (нем.Michael Schumacher), рођен 3. јануара1969. године, немачки је возач Формуле 1 и седмоструки шампион. Своју каријеру у Формули 1 започео је 1991. године возећи за екипу Џордан. У трци за Велику Награду Белгије освојио је седму стартну позицију. Исте године постигао је договор са Флавиом Бријаторем и у сезони 1992-1993 прешао је у тим Бенетона. Сезону је завршио на 3. месту, са освојених 53 бода. Прва титула светског првака у сезони 1994. са 8 победа и 92 освојена бода освајио је са екипом Бенетон-Форд. Године 1996. прешао је у тим Ферарија. Од тада не тако конкурентне екипе направио је светског првака и заједно са њом освојио 5 узастопних светских шампионских титула. Овим подвигом ушао је у историју мото спорта као једини возач са освојених 7 шампионских титула у најпрестижнијој категорији мотор спорта.
Александар фон Хумболт (нем.Alexander von Humboldt, рођен у Берлину, 14. септембра1769. - преминуо у Берлину, 6. маја1859.) је био немачки природњак, географ и истраживач. Његови радови на ботаничкој географији представљају оснивање области биогеографије. Проучавао је земљин магнетизам, вулкане, изотермалне линије, географију и биологију различитих области. Од 1799. до 1804. путовао је у Латинску Америку, коју је истраживао и описивао са научне тачке гледишта. Своја путовања током 21 године описао је у изузетно великом броју књига. Први је претпоставио да су Африка и Јужна Америка биле давно спојене. У познијим годинама је покушао да у свом делу од 5 књига „Козмос“ прикаже људско знање на један јединствен уједињен начин. Хумболт је подржавао друге научнике и често је са њима сарађивао.
Брант је, под именом Херберт Ернст Карл Фрам (нем.Herbert Ernst Karl Frahm), рођен у немачком граду Либеку, у скромној радничкој породици. Постао је шегрт агента за бродове Ф. Х. Бертлинга. Придружио се „Социјалистичкој омладини“ 1929. године, а Социјалдемократској партији Немачке1930. године.
Напустио је СПД да би се учланио у Социјалистичку радничку партију (СРП), која је у то време била блиска са Радничком партијом марксистичког јединства(ПОУМ) (шп.Partido Obrero de Unificación Marxista) у Шпанији и Независном радничком партијом (ИЛП) (енгл.Independent Labour Party (ILP)) у Британији. Године 1933, уз помоћ својих веза на луци из времена док је био шегрт, напустио је Немачку и отпутовао за Норвешку, како би избегао прогањање од стране нацистичких агената. Тада је себи променио идентитет псеудонимом Вили Брант.
.jpg)
