Пабло Пикасо је био син Хозеа Руиза Бланка, професора цртања, и Марије Пикасо Лопез. Његово неуобичајено интересовање за цртеж је почео врло рано, негде у 10 години, када је постао ученик свог оца у Коруњи, где се породица преместила 1891. године. Од тог момента његов таленат и интересовање за експериментисање и развијање властитог ликовног израза, помаже му да врло брзо превазиђе уметничке способности свога оца. У Коруњи, Пикасов отац је одлучио да подреди своје уметничке амбиције сину, доводећи му моделе и подржавајући га у остварењу његове прве изложбе када је имао само 13 година.
Од априла2005. до маја2007. године Надал је направио рекорд од 81 везаног добијеног меча на шљаци, пре него што га је Роџер Федерер победио у финалу Мастерс турнира у Хамбургу. Од 60 турнира које је освојио, чак 42 су била на шљаци, на којој је добио 93% мечева. Надал је рекордер по броју освојених титула на Ролан Гаросу, а једини пораз на том гренд слему доживео је 2009. године, када је испао у четвртом колу. Због ових достигнућа на шљаци, Надал се сматра највећим тенисером свих времена на тој подлози. Надал је постао први тенисер још од Бјорна Борга 1980. који је у истој години освојио и Ролан Гарос и Вимблдон.
Тениско ривалство између Надала и Роџера Федерера једно је од највећих у историји. Такође има развијено ривалство са Новаком Ђоковићем, против ког је играо чак 42 пута, што представља први највећи број мечева између два тенисера у Опен ери.
Рођена као Паз Кампос Триго (шп.Paz Campos Trigo) у Севиљи (Андалузија, Шпанија). Пошто је са 15 година учествовала у представи Федерика Гарсије ЛоркеКућа Бернарде Албе (шп.La casa de Bernarda Alba), била је убеђена да ће се бавити глумом. Са 16 година уписује глумачку школу Андалузијски позоришни центар (шп.Centro Andaluz de Teatro). У тој школи је провела две године, а касније још две у школи за медијске студије. Касније се сели у Мадрид да би радила као глумица, надајући се да ће јој неко понудити посао.
Свој деби на телевизији бележи у шпанској ТВ серији Какав лик, мој отац (енгл.Menudo es mi padre) у којој је играла играчицу румбе Ел Фари (шп.El Fary). Касније је играла у још две ТВ серије Више него пријатељи (шп.Más que amigos) (1997) и Другари (шп.Compañeros)(1997). Исте године такође је добила мању улогу у филму Преживећу (шп.Sobreviviré) у коме је глумила са Емом Суарез и Хуаном Дијегом Ботом. Славу је стекла са ТВ серијом Седам живота (шп.Siete Vidas) у којој је играла андалузијску девојку Лауру. Серија је емитована на каналу Теле 5 (шп.Telecinco), а завршена је 12. априла 2006. године без Веге у њој.
Он је један од најзначајнијих уметника 20. века, а често га називају и великим мајстором надреализма. Његова уметничка дела показала су да је он један од најкреативнијих сликара свог времена. Далијева честа тематика је свет простора, пијанства, грознице и религије. Дали је изражавао велико поштовање према шпанском диктатору Франциску Франку и Адолфу Хитлеру, што је много пута довело у питање процену његове личности и његових дела.
Дали је рођен 11. маја 1904. године у Фигерасу, а умро је 23. јануара 1989. такође у Фигерасу. Име Салвадор је прво било дато његовом брату, који је девет месеци пре Салвадоровог рођења умро. Све до рођења његове сестре Ана Марије, Салвадор је био једино дете у породици. Због градског друштва и васпитања које је стекао од оца, угледног нотара, код Далија се јавила жеља за сигурношћу и дисциплином, што му је касније било веома важно у животу.
Према легенди, Ђауме је био зачет на веома необичан начин. Пошто су се његови родитељи веома лоше слагали, постојао је страх да ће престо остати без наследника, те су се арагонски племићи досетили и сковали план како да на превару дођу до наследника. Рекоше краљу Переу да ће му довести нову љубавницу, која је у ствари била његова сопствена жена Марија. Једне ноћи су Марију одвели у Переове одаје под окриљем мрака, те тако они проведоше целу ноћ заједно и зачеше Ђаумеа. Када се родио, краљица је наредила да се запали 12 свећа, по једна за сваког апостола, одредивши да ће дати име сину по оном апостолу чија свећа се последња угаси, што се десило са свећом светог апостола Јакова (на каталонском, Ђауме), те млади принц тако доби име.
Карло I од Шпаније, шпански краљ, такође је био и цар Светог римског царства под именом Карло V од Аустрије или Карло V Хабзбуршки. Међутим, иако је био рођен и одгајан у Фландрији, више времена је проводио у Шпанији док је Свето римско царство оставио на управу свом брату Фернанду, у чију ће корист 1556. абдицирати и уступити му лангобардску гвоздену круну, чиме ће Фернандо или Фердинанд Хабсбуршки постати Фердинанд I, Свети римски цар.
Франсиско Хосе де Гоја и Лусијентес (шп.Francisco Jose de Goya y Lucientes) (рођен 30. марта1746 у Фундетодосу, Шпанија - умро 16. априла1828, у Бордоу, Француска), био је велики шпански сликар, цртач и графичар. Његово дјело је огледало шпанске историје времена у којем је живио. Касније ће снажно утицати на умјетнике 19. и 20. вијека. У серији графика под именом Ужаси рата (шп.Los desastres de la guerra, 1810-14), Гоја приказује ратне трагедије узроковане Наполеоновом инвазијом на Шпанију. Међу најпознатијим Гојиним сликама су Гола маја (шп.Maja desnuda) и Обучена маја (шп.Maja vestida), обе из периода од 1800. до 1805. године, (данас у Музеју Прадо у Мадриду). Заправо, оригинално име слика су Циганке (шп.Gitanas) јер су под тим именом фигурирале на списку Мануела Годоја, који је био њихов први власник. Име "маја" под којим су данас познате, дугују Инквизицији, која их је тако назвала због очигледне смелости и дрскости коју слике поседују. Шпанска реч maja (чита се: „маха“), је колоквијални појам који се у Гојино доба користио у Шпанији за жене нижег сталежа које су имале преслободно и провокативно понашање са мушкарцима.
Педро Алмодовар (шп.Pedro Almodóvar; Сијудад Реал, 25. септембар1949) је шпанскифилмскиредитељ, сценариста и продуцент. Његове филмове карактеришу изузетно сложене приче, елементи поп културе, популарна музика, сатирични хумор, јаке боје и бљештав декор, а највише се бави темама као што су жеља, страст, породица и лични идентитет.
Алмодовар је са својим млађим братом Августином основао продукцијску кућу Ел Десео (El Deseo S.A.), а 2001. године изабран је за почасног члана Америчке академије за науку и филм. Следеће године је добио Оскара за најбољи оригинални сценарио за филм Причај с њом.
Тачан датум рођења Ернанда де Сота није познат. Он сам је 1535. говорио да му је око 35 година, а 1536. тврдио је да му је око 40 година. Већ као 14-годишњак је, захваљујући добрим породичним везама, отишао у Нови свет. Де Сото је био другорођени син, од четворо деце идалга Франсиска Мендеза де Сота (шп.Francisco Méndez de Soto) и Леоноре Аријас Тиноко (шп.Leonor Arias Tinoco). Де Сото је знао да не може рачунати на своју породицу што се материјалне потпоре тиче, па је пошао "трбухом за крухом". Помогао му је рођак Педро Руиз де Сото (шп.Pedro Ruíz de Soto), познати учесник у реконкистиСевиље (шп.Sevilla).
Франсеск Ферер и Гвардија (кат.Francesc Ferrer i Guàrdia) или Франсиско Ферер и Гвардија (шп.Francisco Guardia y Ferrer) , рођен 10. јануара1859. - умро 12. октобра1909.) је каталонски слободарски педагог и оснивач покрета модерних школа. .
Франсиско Франко (шп.Generalissimo Francisco Franco; пуно име: Francisco Paulino Hermenegildo Teódulo Franco y Bahamonde; Ферол, 4. децембар1892 — Мадрид, 20. новембар1975) је био диктатор и шеф шпанске државе (у неким деловима Шпаније од 1936, а на целој територији од 1939) све до смрти 1975. године. Познат под надимком „Вођа Шпаније“ (шп.Caudillo de España), службено: „Вођа Шпаније по милости Божијој” (шп.Caudillo de España por la gracia de Dios), председавао је ауторитарном владом Шпаније после Шпанског грађанског рата.
Рођен је у градићу Ферол, у морнаричкој породици и сам је желео да ступи у морнарицу али се ипак укључио у пешадију. У војсци је брзо напредовао и са 32 године постао је најмлађи генерал у Европи. Постао је директор Војне академије у Сарагоси, након чијег затварања је дошао у сукоб са републиканским властима. Истакао се гушењем левичарских устанака у Шпанији 1934.
Након што је 1936. владу формирао левичарски Народни фронт, дошло је до немира широм земље. Франко се придружио групи официра који су се спремали да изврше војни пуч и преузму власт. Пуч који је требало да буде извршен 18. јула није успео и прерастао је у Шпански грађански рат. Франко је успео да се наметне као вођа побуњеника и да добије помоћ Трећег рајха и Италије. После три године Франкови националисти су добили рат. Франко је завео диктатуру, прогласио монархију, а себе именовао за регента.