Посланица Галатима

Крај Посланице Ефесцима, настављајући се са Посланицом Галатима 1:1–8 на папирусу 46 (око 200. године нове ере)

Посланица Галатима, једна је од књига Новог завета, по реду четврта међу посланицама. Налази се иза Друге посланице Коринћанима.

Писац посланице је Свети апостол Павле а настала је педесетих година првога века. Читаоци којима је упућена посланица су Галати који су примили хришћанство. Они су живели у Малој Азији, у централној Анадолији,^[1] у градовима: Листри, Дерви и Иконији, које је Апостол Павле обишао на свом Првом мисионарском путовању. Писмо је првобитно написано на грчком језику Коине, а касније је преведено на друге језике.^[2] Посланица Галатима је извршила огроман утицај на историју хришћанства, развој хришћанске теологије и проучавање апостола Павла.^[3]

Централни спор у писму односи се на питање како пагани могу да пређу у хришћанство, што показује да је ово писмо написано у веома раној фази црквене историје, а у писму нема ни наговештаја о развијеној организацији унутар хришћанске заједнице у целини, што га датира у доба живота самог Павла.^[4]

Ово је најстраственија посланица Апостола Павла. Он у њој изражава жаљење због тога што су Галати, који су од њега примили хришћанство, после његовог одласка упали у заблуде, јер су се појавили неки лажни мисионари, највероватније Гностици, који су омаловажавали апостола и помутили им слику о хришћанству коју им је апостол открио. У овој посланици апостол Павле им исправља те заблуде.

Стихови из ове посланице често се користе на црквеним богослужењима.

Види још

Књиге новог завета

Референце

^ Betz 2007.
^ „Galatians”. „The Epistle to the Galatians was composed in Koine Greek.”
^ Riches, John (2007). Galatians Through the Centuries. Wiley-Blackwell. ISBN 978-0-63123084-7.
^ Holladay, Carl R. (2005). A Critical Introduction to the New Testament. Nashville, TN: Abingdon Press. стр. 463–66. ISBN 978-0-68708569-9.