Посланица Галатима

Посланица Галатима, једна је од књига Новог завета, по реду четврта међу посланицама. Налази се иза Друге посланице Коринћанима.

Писац посланице је Свети апостол Павле а настала је педесетих година првога века. Читаоци којима је упућена посланица су Галати који су примили хришћанство. Они су живели у Малој Азији, у централној Анадолији,^[1] у градовима: Листри, Дерви и Иконији, које је Апостол Павле обишао на свом Првом мисионарском путовању. Писмо је првобитно написано на грчком језику Коине, а касније је преведено на друге језике.^[2] Посланица Галатима је извршила огроман утицај на историју хришћанства, развој хришћанске теологије и проучавање апостола Павла.^[3]

Централни спор у писму односи се на питање како пагани могу да пређу у хришћанство, што показује да је ово писмо написано у веома раној фази црквене историје, а у писму нема ни наговештаја о развијеној организацији унутар хришћанске заједнице у целини, што га датира у доба живота самог Павла.^[4]

Ово је најстраственија посланица Апостола Павла. Он у њој изражава жаљење због тога што су Галати, који су од њега примили хришћанство, после његовог одласка упали у заблуде, јер су се појавили неки лажни мисионари, највероватније Гностици, који су омаловажавали апостола и помутили им слику о хришћанству коју им је апостол открио. У овој посланици апостол Павле им исправља те заблуде.

Стихови из ове посланице често се користе на црквеним богослужењима.

Види још

Књиге новог завета

Референце

^ Betz 2007.
^ „Galatians”. „The Epistle to the Galatians was composed in Koine Greek.”
^ Riches, John (2007). Galatians Through the Centuries. Wiley-Blackwell. ISBN 978-0-63123084-7.
^ Holladay, Carl R. (2005). A Critical Introduction to the New Testament. Nashville, TN: Abingdon Press. стр. 463–66. ISBN 978-0-68708569-9.