Последњи валцер у Сарајеву

Последњи валцер у Сарајеву
Филмски постер
Изворни наслов	Последњи валцер у Сарајеву
Жанр	комедија драма мјузикл историјски
Режија	Никола Стојановић
Сценарио	Никола Стојановић Небојша Пајкић
Продуцент	Бакир Тановић Михаило Тодоровић
Главне улоге	Давор Јањић Радмила Живковић Вита Маврић Петар Божовић Сњежана Мартиновић
Музика	Арсен Дедић
Сценограф	Миодраг Николић
Сниматељ	Радослав Владић
Монтажа	Петар Путниковић
Продуцентска кућа	Босна филм Сарајево Маја филм Ужице
Година	1990.
Трајање	119 минута
Земља	СФР Југославија
Језик	српскохрватски
IMDb веза

Последњи валцер у Сарајеву или Лепа епоха (фр. Belle epoque) је југословенски филм из 1990. године. Режирао га је Никола Стојановић, који је написао и сценарио уз сарадњу Небојше Пајкића. Иако је филм снимљен 1990. године чекао је премијеру све до 2007. године на Фестивалу у Новом Саду.^[1]

 Упозорење: Следе детаљи заплета или комплетан опис филма!

Последњи валцер у Сарајеву је осврт на време бурних дешавања на Балкану — између 1910. и 1914. године — из визуре првог босанског филмског сниматеља Антона Валића. Њега је покретним сликама опчинио француски сниматељ Луј де Бери, који је у Босну донео прву филмску камеру. Филм прати Валићево сазревање и причу о Сарајеву, освојено новим начином живота — аутомобилима, кабареима, декаденцијом, шпијунима, профитерима. Прича прати време пред Први светски рат, атентаторе и припреме за атентат на Франца Фердинанда који ће бити увод у катастрофу општих размера, али и одрастање и сазревање Антона Валића. Ова „драматична комедија“ завршава се атентатом 28. јуна 1914. у Сарајеву. који је Валић снимио, оставивши у историјској архиви аутентичне снимке.^[1][2]

Извршни продуцент Михаило Тодоровић је открио као је филм могао да буде заувек уништен:

Филм је снимљен још 1990. године, а обрада је почела 1991. године, пар месеци пре рата у Босни и Херцеговини. Током опсаде Сарајева, постојала је велика опасност, да снимљени материјал буде уништен. Филмски негативи били су у „Јадран Филму“ у Загребу, а радни материјал у „Босна филм“ у Сарајеву. Онда је продуцент Бакир Тановић одлучио да материјал узме, пребаци га у своју кућу и тако сачува од уништења. Колико је тај његов потез био судбоносан за филм, говори и податак да су током рата сви радни материјали у „Босна филму“ уништени.

• Последњи валцер у Сарајеву на веб-сајту IMDb (језик: енглески)
• Трејлер филма