Поточање је насеље у Србији у општини Ужице у Златиборском округу. Према попису из 2022. било је 452 становника.
Историја
Поточање је добило име по великом броју извора природне чисте питке воде, чиме се нека села не могу похвалити. Настало на рекама Дервента и Ђетиња, а према неким подацима налази се на 10km удаљено од Ужица, 14km од Пожеге,а непуних 4km од Севојна. О историји краја делом сведочи РИМСКИ МОСТ, који се у народу одомаћио и као Турски мост,[1] због легенде о злату које је, наводно, сакривено негде у близини моста. Људи из села, Поточањци су били редовни учесници многих ратова, међу којима и Првог и Другог светског рата. Према врло поузданим изворима за време овог "новијег", Другог светског рата, у Поточању је све до 1943/4 године преовладавао и јако упориште имао Четнички покрет. У селу се налази споменик Двема партизанкама и лепој Шапчанки које су на путу за Ужице залутале уз Дервенту. Такође, у селу се налази ВОДОВОД, из кога се водом снабдева већина околних села, Севојно и Ужице. Од познатијих Поточањаца, могу се издвојити Влајко Брковић, бизнисмен и дугогодишњи генерални директор Ваљаонице бакра и алуминијума (1960-1973),
Андрић Јован, доктор наука, Радослав Пауновић, доктор агрономије, Добросав Андрић, директор Првог партизана, Милутин Чолић, оснивач међународног филмског фестивала "ФЕСТ".
У селу имамо становнике породица Петровић, Драшкић, Пауновић, Андрић, Бугариновић, Чолић, Карапанџић, Пузовић, Обрадовић, Токмаковић, Дејовић, Николић, Радовановић, Кораћ, Станимировић, Љубојевић, Вучковић, Ђоковић, Радовић, Стефановић, Јовановић, Јовичић, Љескић, као и многе друге.
Демографија
У насељу Поточање живи 429 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,2 година (40,8 код мушкараца и 43,4 код жена). У насељу има 158 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,28.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
- График промене броја становника током 20. века
|
|
Становништво према полу и старости[3]
|
|---|
|
м |
| |
|
| ? |
4 |
|
|
0 |
| 80+ |
1 |
|
|
5 |
| 75—79 |
9 |
|
|
19 |
| 70—74 |
20 |
|
|
15 |
| 65—69 |
14 |
|
|
23 |
| 60—64 |
13 |
|
|
13 |
| 55—59 |
9 |
|
|
15 |
| 50—54 |
23 |
|
|
17 |
| 45—49 |
27 |
|
|
24 |
| 40—44 |
16 |
|
|
25 |
| 35—39 |
11 |
|
|
11 |
| 30—34 |
15 |
|
|
16 |
| 25—29 |
21 |
|
|
14 |
| 20—24 |
23 |
|
|
16 |
| 15—19 |
15 |
|
|
15 |
| 10—14 |
11 |
|
|
9 |
| 5—9 |
14 |
|
|
10 |
| 0—4 |
8 |
|
|
17 |
| Просек : |
40,8 |
|
|
43,4 |
|
Референце
- ^ Ливац Боре и римски мост („Политика”, 26. фебруар 2017)
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Спољашње везе
.svg)
