Поточна плиска

Поточна плиска
	Поточна плиска Оглашавање
Статус угрожености
	; Најмање угрожен (IUCN 3.1)
Научна класификација
Царство:	Animalia
Тип:	Chordata
Класа:	Aves
Ред:	Passeriformes
Породица:	Motacillidae
Род:	Motacilla
Врста:	M. cinerea
Биномно име
	Motacilla cinerea; (Tunstall, 1771)
Синоними
	Motacilla melanope

Поточна плиска (лат. Motacilla cinerea) је птица селица из реда певачица која живи на обалама брдско планинских река и потока. Директно је угрожена изградњом деривационих хидроелектрана на планинским рекама и потоцима.

Опис

Мала је птица, дужина тела 17-20 cm. Тело јој је витко и издужено са дугим репом који карактеристично помера горе-доле током кретања. Креће се брзо и одсечно, а лети таласасто. Горњи део тела и глава су сиве, подрепак је жут, а груди и стомак су бели изузев мужјака код којег су груди жуте. Мужјаци имају црно грло и беле бркове и обрве, грло женки је црно прошарано белим док је грло младих птица бело а бркови нису присутни.^[2]

Распрострањеност и станиште

Насељава брдско-планинске пределе Европе, Азије и северне Африке. Станишта су јој брзотекуће речице, потоци и обале језера са много истакнутог и голог камења. Неке од интересантних држава где је налажена на лутању су: Аустралија, Боцвана, Камерун, Канада, Малдиви, Сенегал, САД, Замбија и Зимбабве. Углавном је селица. Ван гнездеће сезоне насељава јужније делове Европе, Медитеран, Малу Азију и северну Африку. Током зимског лутања се може наћи на нижима надморским висинама, а чак и у градовима.^[3]^[4]

Биологија

Гнездећи период је од почетка марта до августа. Оба родитеља граде гнездо и смештају га у шупљине и пукотине стена у близини водотокова. Понекад гнездо смештају на људским грађевинама. Има облик шоље. Спољашњи део је грађен од грубљег биљног материјала док је унутрашњост обложена фином травом а понекад и животињском длаком. Полаже 3-6 пегава јаја чија инкубација траје око две недеље. Храни се воденим бескичмењацима и летећим инсектима, а понекад уме и да ухвати веће тврдокрилце.^[5]

Поточна плиска у Србији

У прошлости је била типична гнездарица уз горске потоке и реке. Крајем 20. и почетком 21. века гнезди се у већем делу Србије јужно од Саве и Дунава. У Војводини је у малом броју присутна само на Вршачким планинама које је колонизовала крајем 1970-их. У периоду сеобе среће се широм Србије, а одређени број јединки презимљава уз незалеђене водене површине. Популација у Србији је стабилна и броји 8700-12300 гнездећих парова. Најбројнија је у источној Србији где броји 2500-3300 гнездећих парова.^[6]^[7]

Млада поточна плиска на Дојкиначкој реци
Мужјак поточне плиске на Дојкиначкој реци
Motacilla cinerea cinerea

Референце

^ „IUCN Red List”.
^ Killian Mullerney, Lars Svensson, Dan Zetterström, Peter J. Grant: Collins Bird Guide The Most Complete Guide To the Birds of Britain and Europe. HarperCollins, London, 2009
^ „BioRas”. ^{[мртва веза]}
^ Motacilla cinerea (Gray Wagtail, Grey Wagtail)
^ Rasmussen PC; Anderton, JC (2005). Birds of South Asia: The Ripley Guide. Volume 2. Smithsonian Institution & Lynx Edicions. стр. 317.
^ Пузовић, С., Радишић, Д., Ружић, М., Рајковић, Д., Радаковић, М., Пантовић, У., Јанковић, М., Стојнић, Н., Шћибан, М., Туцаков, М., Гергељ, Ј., Секулић, Г., Агоштон, А., & Раковић, М. 2015. Птице Србије: процена величина популација и трендова гнездарица 2008-2013. Друштво за заштиту и проучавање птица Србије и Природно-математички факултет, Департман за биологију и екологију, Универзитет у Новом Саду, Нови Сад.
^ Шћибан, М., Рајковић, Д., Радишић, Д., Васић, В. и Пантовић, У. (2015):Птице Србије - критички списак врста. Покрајински завод за заштиту природе и Друштво за заштиту и проучавање птица Србије, Нови Сад.