Пољска школа филма
Пољска школа филма (пољ. Polska Szkoła Filmowa) неслужбени је назив групе пољских редитеља и сценариста који су деловали између 1955. и 1963. године. Ова група је била под директним утицајем италијанског неореализма. ПрегледЛибералне промене које су се дешавале у Пољској после 1956. године помогле су приказању сложености пољске историје током Другог светског рата и немачке окупације. Међу најважнијим темама су били бивши војници пољског покрета отпора и њихова улога у послератној Пољској и националне трагедије попут нацистичких концентрационих логора и Варшавског устанка.[1] Политичке промене су дозволиле групи да се јавно огледају у скорашњој историји Пољске. Ипак, цензура је била још увек јака када се дискутовало о историји после 1945. године, и врло мало филмова је снимљено на ову тему. Ово је била главна разлика између чланова Пољске школе филма и италијанских неореалиста.[2] Пољска школа филма је била прва која је нагласила национални карактер Пољака и један од првих уметничких покрета у Средњој Европи који се отворено супроставио смерницама социјалистичког реализма. Чланови покрета често наглашавају улогу појединца у односу на заједницу. Постојале су два тренда у оквиру покрета: млади режисери попут Анджеја Вајде који су уопштено проучавали идеју херојства, док је друга група (најпознатији представник Анджеј Мунк) анализирала лик Пољака уз помоћ ироније, хумора и сецирања националних митова.[3] Утицајни филмови и представници
Види јошРеференце
Спољашње везе |
Portal di Ensiklopedia Dunia