Прва дама Сједињених Америчких Држава

Прва дама Сједињених Америчких Држава
Прва дама Сједињених Америчких Држава
First Lady of the United States
	На функцији; Меланија Трамп; од 20. јануара 2025.
Скраћеница	FLOTUS (иницијали назива позиције на енглеском језику)
Резиденција	Бела кућа
Седиште	Вашингтон
Функција	Прва дама
Основано	30. априла 1789.
Први званичник	Марта Вашингтон
Веб-сајт	WhiteHouse.gov

Прва дама Сједињених Америчких Држава (енгл. The First Lady of the United States — FLOTUS)^[1] је незванична титула и положај супружника председника Сједињених Држава. Историјски гледано, уколико председник није у браку или председникова супруга није у стању да извршава обавезе прве даме, тада председник именује женског члана породице или пријатељицу на ту позицију. Актуелна прва дама Сједињених Држава је Меланија Трамп, након победе њеног мужа, Доналда Трампа на председничким изборима 2024. године. Прва дама је од 20. јануара 2025. године, када је Доналд Трамп званично преузео дужност председника САД.

Положај прве даме је незваничан, и она нема званичне дужности. Ипак, прве даме традиционално одржавају видљиву позицију у администрацији. Улога прве даме је еволуирала током векова. Она је, пре свега, хостеса Беле куће, она организује званичне церемоније у Белој кући и повремено иде у званичне посете са председником.

У овом тренутку постоји чeтири живих бивших првих дама: Хилари Клинтон, супруга Била Клинтона, Лора Буш, супруга Џорџа В. Буша, Мишел Обама, супруга Барака Обаме, и Џил Бајден, супруга Џоа Бајдена.

Референце

^ „FLOTUS”. The New York Times. 4. 1. 2012. Архивирано из оригинала 13. 09. 2015. г. Приступљено 28. 11. 2015.

Додатна литература

Jeanne E. Abrams. First Ladies of the Republic: Martha Washington, Abigail Adams, Dolley Madison, and the Creation of an Iconic American Role. New York New York University Press, (2018) ISBN 978-1-4798-8653-1.
Anthony, Carl Sferrazza (1992). First Ladies: The Saga of the Presidents Wives and Their Power 1789–1961. New York: Quill/William Morrow. ISBN 978-0-688-11272-1. excerpt and text search
Bailey, Tim (пролеће 2013). „America's First Ladies on Twentieth-Century Issues: A Common Core Unit”. History Now. 35. Curriculum unit based on primary sources.
Berkin, Carol, ур. (пролеће 2013). „America's First Ladies”. History Now. 35. Popular essays by scholars.
Böck, Magdalena (2009). The Role of First Ladies: A Comparison Between the US and Europe (eBook изд.). Munich: GRIN Verlag. ISBN 978-3-640-42153-4.
Brower, Kate Andersen (2016). First Women: The Grace and Power of America's Modern First Ladies. New York: Harper. ISBN 978-0-06-243965-9.
Caroli, Betty Boyd. "The Role of First Lady" in Graff, Henry F., ed. The presidents: A Reference History (3rd ed. 2002) online
Deppisch, Ludwig M. (2015). The Health of the First Ladies: Medical Histories from Martha Washington to Michelle Obama. McFarland.
Hummer, Jill Abraham (2017). First Ladies and American Women: In Politics and at Home. UP of Kansas. ; 269 pages;
Lugo-Lugo, Carmen R.; Bloodsworth-Lugo, Mary K. (2011). „Bare Biceps and American (In) Security: Post-9/11 Constructions of Safe(ty), Threat, and the First Black First Lady”. Women's Studies Quarterly. 39 (1): 200—217. doi:10.1353/wsq.2011.0030. Непознати параметар |name-list-style= игнорисан (помоћ) On media images of Michelle Obama.
Pastan, Amy (2008). First Ladies. London: DK. ISBN 978-0-7894-7398-1. Heavily illustrated.
Roberts, John B. (2004). Rating The First Ladies: The Women Who Influenced the Presidency (2nd изд.). New York: Citadel Press. ISBN 978-0-8065-2608-9. excerpt and text search
Schwartz, Marie Jenkins (2017). Ties That Bound: Founding First Ladies and Slaves. U of Chicago Press. , 420 pp.
Troy, Gil (1997). Affairs of State The Rise and Rejection of the Presidential Couple Since World War II. By a leading political historian.
Truman, Margaret (1996). First Ladies: An Intimate Group Portrait of White House Wives. New York: Facett Columbine. ISBN 978-0-449-22323-9. excerpt and text search
Watson, Robert P. (2003). „Toward the Study of the First Lady: The State of Scholarship”. Presidential Studies Quarterly. 33 (2): 423—441. doi:10.1111/j.1741-5705.2003.tb00038.x.