Прво београдско певачко друштво
![]() Прво београдско певачко друштво је најстарији хор у Србији. Основан је на празник Св. Василија Великог, 14. јануара 1853. године у Београду, престоници вазалне Кнежевине Србије. Од певачког друштва које је основала група грађана хор је прерастао у истинску националну институцију. Хоровође
Историјат![]() Првобитна намена је била ради „забаве, међусобног уживања и обучавања у музици”, како би употпунили скроман културни и друштвени живот у Београду.[2] Први период Друштво је на репертоару имало једноставне композиције за мушки хор, немачких, мађарских и чешких аутора. преокрет настаје доласком Корнелија Станковића који уводи нову садржину концертних програма. То су српске народне песме и композиције других словенских аутора. Од 1893. године дотадашња концертна пракса у добротворне сврхе у Београду и понеким местима Србије прераста и у турнеје изван Краљевине Србије, прво у југословенске градове под аустроугарском управом (Дубровник, Котор, Сремска Митровица) и турском влашћу (Скопље, Врање) а затим и у даља инострана места[3] (Солун, Будимпешта, Софија, Пловдив, Цариград, Москва, Петроград…). Своје златно доба Друштво је доживело током тридесетогодишњег рада најчувенијег српског композитора, Стевана Стојановића Мокрањца, у својству уметничког руководиоца и диригента.[4] Године 1899. чланови Првог београдског певачког друштва основали су Српску музичку школу, најстарију музичко-педагошку институцију у Србији. данас је то Музичка школа „Мокрањац” у Београду. Хоровођа је у то време био управо Стеван Мокрањац. За чланове Савета Школе и наставнике, постављени су Стеван Мокрањац, Станислав Бинички и Цветко Манојловић. Први директор Српске музичке школе био је Стеван Мокрањац, који је ту дужност вршио све до своје смрти 29. септембра 1914. године.[5] Делатност![]() Хор је певао пред највећим владарима Европе, одржавао добротворне концерте, школовао талентоване музичаре, помагао сиромашне ђаке, ратнике ослободилачких ратова. ПБПД поседује историјски изузетно вредан архив и најбогатију нототеку у земљи. Редовно пева на недељним и празничним богослужењима у Саборном храму у Београду. Под највишом је заштитом и покровитељством Његове Светости Патријарха Српског.[4] покровитељи Друштва били су током историје српски кнежеви и краљеви, а од 1945. године до данас, Прво београдско певачко друштво је под највишом заштитом Српске православне цркве и покровитељством Његове Светости Патријарха српског. Од 1867. године, на молбу митрополита Србије Михаила, прво са прекидима, а од 1881. године редовно, певају на богослужењима, углавном Литургијама у Саборној цркви у Београду.[6] Референце
Литература
|
Portal di Ensiklopedia Dunia