Преподобна Антуса

Преподобна Антуса од Мантинеје, такође позната и као Антуса Исповедник, била је монахиња и игуманија у Цариграду током 8. века.

Антуса се у младости подвизавала, живећи у планинама близу Цариграда у потпуној самоћи.^[1] Касније је основала два манастира, један мушки и други женски, и постала игуманија манастира за монахиње.^[2] У њеном манастиру је боравило око 90 монахиња које су „биле познате по послушању игуманији и по духовном дисциплина“. Отворено је пркосила иконоборачким забранама цара Константина V, па су она, њене монахиње и њен нећак, који је био игуман другог манастира, ухапшени и мучени. Када је Антуса тачно прорекла да ће царева жена, која је била близу смрти од порођаја, безбедно родити близанце, дечака и девојчицу, царица је интервенисала. Антуси је поштеђен живот, а царица јој је поклонила неколико поседа. Царичина ћерка је добила име по Антуси, она ју је васпитала, и постала светитељка, оснивајући прво хришћанско сиротиште у свету.

Антуса се вратила у свој манастир, где је доживела дубоку старост.^[3] Умрла је 759. године и сахрањена је у својој келији.

Православна црква помиње преподобну Антусу 27. јула.^[4]

1. ^ „Venerable Anthusa, Abbess of Mantinea in Asia Minor, and her 90 sisters”. www.oca.org. Приступљено 2023-03-23. 
2. ^ Dunbar, Agnes, Countess of Dunbar and March (1312?–1369), Oxford University Press, 2018-02-06, Приступљено 2023-03-23 
3. ^ The book of saints : a comprehensive biographical dictionary. Basil Watkins, St. Augustine's Abbey (Eighth edition, entirely revised and reset изд.). London. 2016. ISBN 978-0-567-66414-3. OCLC 908373623. 
4. ^ „Света преподобна Антуса игуманија”. Вечити православни календар (на језику: српски). Приступљено 2024-01-24.