Приватност електронске поштеЕлектронска пошта се можда чини као поуздан начин конверзације између двоје људи, безбедан од прислушкивања трећег лица, али је исто толико поуздана колико и шапутање у школи. Ваша порука може бити пресретнута било где у путу између пошиљаоца и примаоца у било ком тренутку. Уколико шаљете емаил са посла, ваш шеф може легално да има увид у вашу електронску пошту, а уколико ваша фирма у било ком тренутку буде правно процесуирана, тужилац, или страна која вас тужи има законско право да преиспита Вашу електронску пошту, а ви законску обавезу да им је дате на увид.[1] Ако пошаљете емаил од куће, хакери могу да га пресретну, или уколико сте под истрагом надлежних органа, исти могу запленити електронски запис уз одговарајући налог. Чак и ваш интернет провајдер легално може да контролише вашу епошту. Све у свему на ЕМАИЛ треба гледати као на разгледницу а не као на писмо. Ризици приликом коришћења електронске поштеЕлектронска пошта је рањива од обе врсте напада - активних и пасивних. Пасивне претње су усмерене на конкретан садржај поруке (енгл. Release of message contents) и анализу саобраћаја (енгл. Disclosure of Information), док су активне усмерене на модификацију садржаја (енгл. Modification of message contents), одговоре (енгл. Replay), лажно представљање (енгл. Masquerade) и недоступност услуге. Заправо све претње се односе на традиционалне имејл протоколе.
Повећање степена сигурности приликом коришћења електронске поштеЈедини начин да обезбедите висок степен приватности за поруке које шаљете путем Интернета је да их енриптујете[3] (кодирате). Кодирање је систем у коме софистицирани софтвер користи криптографске алгоритме да шифрује вашу поруку, шаље је путем интернета као низ бесмислица до примаоца који мора имати потребан софтвер за враћање поруке у првобитну форму. Најчешће се користи технологија јавног кључа (енгл. Public key). Ова технологија користи два кључа, један који је јединствен и приватни, а други који је јавни. Ови кључеви имају функцију само када су упарени. Оно што један кључ „промеша“ (насумично измеша карактере) само други може да врати у првобитни облик. Ова техника такође проверава да ли је порука била пресретнута и потврђује ко је заиста послао поруку. Међутим успешно коришћење енкрипције захтева одређени ниво предвиђања, зато што особа која прима поруку мора бити у стању да је и дешифрује. Два популарна стандарда енкрипције су Сигурна вишенаменска екстензија за интернет пошту (енгл. Secure Multipurpose Internet Mail Extension) (S/MIME[4]) и OpenPGP[5]. Ниједан од ова два софтвера не може да декодира онај други. ПГПРади се о софтверу ПГП[6] (енгл. Pretty Good Privacy), који већ дуго важи за најсавршенији у области шифровања порука. Његов творац је американац Фил Зимерман[7], који је 1991. године креирао ПГП и привукао велики број корисника у врло кратком року. ПГП енкрипција користи серијске комбинације уситњавања и компресије података и симетрично-криптографске кључеве и, најзад, јавно-криптографске кључеве. Сваки корак користи један од неколико алгоритама. Сваки јавни кључ је везан за корисничко име и / или имејл-адресу.[8] ПГП се може користити за слање поверљивих порука. За ово, ПГП комбинује симетрични-кључ за шифровање и јавни-кључ за шифровање. Порука је шифрована помоћу симетричног алгоритма за шифровање, који захтева симетрични кључ. Сваки симетрични кључ се користи само једном и такође се назива кључ сесије. Сесијски кључ је заштићен са јавним кључем примаоца чиме се обезбеђује да само прималац може да дешифрује кључ сесије. Шифрована порука заједно са шифрованим сесијским кључем се шаље примаоцу. КарниворКарниворе је систем имплементиран од стране Федералног истражног бироа ФБИ који је дизајниран за праћење е-поште и електронских комуникација. Он користи прилагодљив „sniffer“ пакета за надгледање целог Интернет саобраћаја циљаних корисника. „Carnivore“ је спроведен у октобру 1997. До 2005. је био замењен са побољшаним комерцијалним софтвером као је „NarusInsight“. Прикупљање информација пружаоца услуга веб поштеГоогле, Хотмаил, Јаху као и остали веб имејл сервиси могу користити информације о вама, о вашем рачунару, идентификационом броју вашег модема као и многе друге из више разлога.[9] Један од разлога за такву врсту прикупљања података је свакако унапређење услуга датог сервиса. Остали су углавном везани за вашу безбедност приликом коришћења сервиса. Полиција може затражити од онога ко пружа услугу све потребне податке уколико дође до покретања истраге. Референце
Додатна литература
Спољашње везе
|
Portal di Ensiklopedia Dunia
