Производња индустријског биља у Републици Српској Производња индустријског биља у Републици Српској у ранијем периоду имала много већи значај у сетвеној структури Републике Српске и Босне и Херцеговине, када је била под великим утицајем бројних прерађивачких капацитета у Босни и Херцеговини и организованог откуп за потребе прерађивачких капацитета у суседним републикама (пре свега Србији и Хрватској). Након распада Југославије и ратова на оовом простору, количине произведеног индустријског биља у Републици Српској су скромне.[1] Опште информацијеУкупна површина пољопривредног земљишта у Републици Српској износи 1.250.000 хектара, што у односу на број становништва приближно чини један хектар по ставновнику, а то је изнад светског просека. Према томе, пољопривредног земљишта у Републици Српској има довољно, а постоје и реалне могућности добијања и нових површина. Према категоријама искоришћености, највеће површине припадају ораницама и баштама, затим пашњацима, ливадама, воћњацима а најмање рибњацима.[2] Под индустријским биљем у Републици Српској 2018. године било је 8.995 ха[1] или свега 2% површина. У Републици Српској се гаје бројне биљне врсте намењене индустријској преради за производњу:
Листови дувана могу да се користе у различите сврхе. Из листова дувана може да се издвоји чисти никотин који служи као корисно средство у заштити биљака од инсеката, а може да се користи као сировина у фармацеутској индустрији. Такође, листови дувана садрже значајну количину органских киселина (лимунска и јабучна киселина) које се из листа издвајају одређеним технолошким поступком и могу да се користе у прехрамбеној индустрији. Семе дувана садржи више од 30% уља.[3] Познато је да су на простору Репиублике Српске лан и конопљу гајили у скорo свим домаћинствима на селу, док су данас ове биљне врсте скоро у потпуности трајно изгубљене. До пад производње лана и конопље у Републици Српској дошло због:[3]
Лан се убраја у најстарије гајене биљке. Гајили су га Асирци, Вавилонци, Египћани, Јевреји, и то за производњу влакна и уља, као и антички Грци и Римљани. Словени су гајили лан још пре велике сеобе народа. Ланено влакно је веома квалитетно, мање је јачине у односу на конопљино влакно, али је далеко финије. У изради тканина због свог квалитета додаје се другим влакнима: памуку, вуни, као и синтетичким влакнима. Лан је и веома важна уљна култура, јер садржи у семену више од 30% уља.[3]  Влакно конопље спада у категорију средњегрубих влакана, али има низ особина по којима је и данас незаменљиво. Влакно карактерише изражена јачина, али довољна еластичност. Поздер или дрвенасти део стабла може да се користи као огревни материјал, али и за производњу папира. Конопљино семе садржи око 30% уља, и зато је конопља значајна и за производњу квалитетног уља. Рафинирано уље се употребљава за јело.[3] Културе и приносиПросечни приноси индустријског биља су јако скромни (као и код жита), и нижи од земаља окружења, што указује на ниску продуктивност и интензивност ове производње.[1]
Соја и уљана репица Пола површина засејаних индустријским биљем у Републици Српској је под сојом и те површине имају тренд повећања. Један дио соје производи се и за потребе рафинисања у јестива уља.[1] У експанзији је и сетва уљане репице, а исто важи и за сунцокрет, али је његово учешће у сетвеним површинама много скромније. Повећање уљарица у сетвеној структури последица је и подстицајних мера које за ову врсту производње одобрава Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске.[1] У Лијевче пољу, на подручју Градишке, Лакташа и Српца уљарицама се сеја око 2.500 хектара од чега највише соје на 1.200 хектара, док се уљаном репицомзасејава око 700 хектара.[4] Сунцокрет Сунцокрет (Helianthus annuus) је, поред соје и уљане репице, једна од најзначајних уљарица у Републици Српској, јер његово семе садржи:[5]
Имајући у виду наведени сировински састав сунцокрета од њега у Републици Српској зависи:[5]
Дуван Дуван је индустријска биљка која се традиционално гајила у Посавини и Херцеговини. Због застарјелог сортимента, смањења капацитета за прераду дувана у БиХ (остала је активна само једна фабрика), а његова производња у РС се одржава на око 1.000 ha.[1] Због престанка са радом и стечаја једине шећеране у БиХ у периоду 2014–2018. година није било производње шећерне репе.[1] Конопља Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске издало је укупно 12 одобрења за узгој индустријске конопље у 2021. години, на око 18 хектара, под строго контролисаним условима, и пажљиво праћење сваки корак производње.[6] Индустријска конопља је култура чији садржај тетрахидроканабинола (ТХЦ) у сувој материји биљке не прелази 0,2% и чија сорта је уписана у сортну листу у складу с прописима о семену пољопривредног биља, наведеном у правилнику.[6] Напомене
Види јошРеференце
Литература
Спољашње везе
|
Portal di Ensiklopedia Dunia
