Пролетерски интернационализамПролетерски интернационализам, који се понекад назива и међународни социјализам, је перцепција свих комунистичких револуција као дела једне глобалне класне борбе, а не као одвојених локализованих догађања.[1][2] Заснива се на теорији да је капитализам светски систем и да стога радничке класе свих народа морају деловати заједно ако желе да га замене комунизмом.[3] Пролетерски интернационализам је снажно пригрлио прва комунистичка партија, Савез комуниста, што је било изражено кроз њен слоган Пролетери свих земаља, уједините се!, касније популаризован као Радници света, уједините се! у енглеској књижевности.[3] Ову идеју је прихватила и бољшевичка партија.[3] Након формирања Совјетског Савеза, марксистички заговорници интернационализма сугерисали су да би се земља могла користити као „домовина комунизма“ из које би се револуција могла ширити широм света.[2] Иако је светска револуција деценијама наставила да заузима истакнуто место у совјетској реторици, она више није замењивала домаће бриге на дневном реду владе, посебно након успона Јосифа Стаљина.[3] Упркос томе, Совјетски Савез је наставио да негује међународне везе са комунистичким и левичарским партијама и владама широм света.[3] Играла је фундаменталну улогу у успостављању неколико социјалистичких држава у источној Европи након Другог светског рата и подржала стварање других у Азији, Латинској Америци и Африци.[4] Совјети су такође финансирали десетине побуна које су левичарски герилски покрети широм света водили против колонијалних влада.[5] Неколико других држава касније је извршило своје обавезе према циљу светске револуције. Куба је често слала интернационалистичке војне мисије у иностранство да би бранила комунистичке интересе у Африци и на Карибима.[3] Заговорници пролетерског интернационализма често су тврдили да циљеви дате револуције треба да буду глобални, а не локални – на пример, покретање или одржавање револуција негде другде.[1] Пролетерски интернационализам је уско повезан са циљевима светске револуције, које треба постићи узастопним или истовременим комунистичким револуцијама у свим народима. Према марксистичкој теорији, успешан пролетерски интернационализам треба да доведе до светског комунизма и на крају комунизма без државности.[6][7] Референце
|
Portal di Ensiklopedia Dunia