Протест

Протест (познат и као демонстрација) је јавни чин приговора, неодобравања или неслагања с нечим.^[1][2] Протести се могу посматрати као акти сарадње у којима бројни људи сарађују тако што присуствују и деле потенцијалне трошкове и ризике.^[3] Протести могу имати мноштво различитих облика, од појединачних изјава до масовних политичких демонстрација. Демонстранти могу организовати протест као начин да јавно изнесу своје мишљење у покушају да утичу на јавно мњење или политику владе, или могу предузети директну акцију у покушају да сами донесу жељене промене.^[4][5] Када су протести део систематске и мирне ненасилне кампање за постизање одређеног циља, они онда превазилазе опис протеста и могу се боље описати као ненасилни отпор.^[6]

Различити облици самоизражавања и протеста су понекад ограничени владином политиком (као што су захтеви за издавање дозвола за протесте),^[7][8] економским околностима, верском ортодоксијом, друштвеним структурама или медијским монополом. Једна од реакција државе на протесте је употреба полиције за нереде. Посматрачи су приметили повећану милитаризацију полиције на протестима у многим државама, при чему полиција распоређује оклопна возила и снајпере против демонстраната. Када дође до таквих ограничења, протести могу попримити облик отворене грађанске непослушности.

Сам протест понекад може бити предмет контрапротеста. У таквим случајевима, контрадемонстранти показују своју подршку особи, политици, акцији итд. која је предмет првобитног протеста. Демонстранти и контрадемонстранти се понекад могу насилно сукобити. Једна студија је открила да је ненасилни активизам током покрета за грађанска права у САД имао тенденцију да произведе повољну медијску покривеност и промене у јавном мњењу усредсређујући се на питања која су организатори покретали, али насилни протести су имали тенденцију да генеришу неповољну медијску покривеност која је изазвала жељу јавности да се врати закон и ред.^[9]