Протоспатар

Протоспатар или Протоспатариј (грч. Πρωτοσπαθάριος) је била византијска титула, која је до и током X века спадала међу висока звања, додељивана махом заповедницима тема. Њени носиоци су обично постајали и чланови сената, а значај титуле је опао у XI веку. Поред домаћих достојанственика, ова титула је додељене и неким страним владарима, међу којима је био и први српски краљ Михајло Војислављевић.

Титула је први пут забележена 718. године, када се помиње Сергије, протоспатар и стратег Сицилије.

Значајни подаци о овој титули, везани су за X веки. Њени носиоци су се делили на брадате и евнухе, а неки од њих су имали и посебне дужности, попут:

• Протоспатри Хризотриклина или Лаузакиона су имали обавезе у царској великој палати
• Протоспатри Базиликоиа Антропоиа су имали војне и паравојне обавезе
• Протоспатри те Филе су имали правосудне обавезе

Годишња плата протоспатра је износила 72 номизме, али је значај титуле вишеструко превазилазио новчану добит коју је доносила^[а]. Знамење брадатих протоспатара биле су златне огрлице са драгим камењем и мачеви, насупрот евнусима протоспатрима, који су носили беле одежде и огртаче украшене златом.

Последњи сигуран помен ове титуле забележен је 1115. године^[1], а после тога се спомиње само код Псеудо-Кодина у XIV веку, на списку титула, као и на једном печату, који поједини научници датирају у XIII век.

Прикази ових достојанственика у илуминираним рукописима, мењали су се током времена^[1].

• Византијске титуле
• Михајло Војислављевић

• Kazhdan, Alexander P., ур. (1991). The Oxford dictionary of Byzantium. New York [u.a.]: Oxford Univ. Press. ISBN 978-0-19-504652-6.