Пчелињи отровПчелињи отров је чист производ организма пчеле, то је секрет жаочног апарата, чија је биолошка намена да штити пчелиње друштво од непријатеља. Горког је укуса и киселе реакције, карактеристичног мириса, течност жућкасте боје. . Пчела свој отров убризгава у непријатеља преко своје жаоке. Непосредно после убода пчела умре, али мишићи који се налазе око кесица са отровом и жаоке настављају да се грче и да истискују отров наредних 10 минута.[1] ИсторијаПрви који је скренуо пажњу на вредност пчелињег отрова био је Хипократ, који је живео око 400 године пре нове ере. СаставПчелињи отров је смеса више састојака органиских и неорганских материјала (беланчевине, пептиди, вода, минералне материје и др). Временом се састав пчелињег отрова прилагодио томе да изазива нелагодности, а не да убија, јер би то погоршало хигијену кошнице. Садржи хистамин, мелитин, апамин, адолпин, дегра, ензиме, биолошки активне амине, допамин. На тачан однос ових материја утиче положај пчелињака и паша коју пчеле у том тренутку посећују.
СвојстваПознато својставо пчелињег отрова на људски организам је да изазива бол, оток и црвенило. Такође је битна ставка да карактеристичан мирис пчелинјег отрова подстиче пчеле радилице да се укључи у одбрану кошнице. АлергијаКод извесног броја људи, пчелињи отров изазива изузетно бурну алергијску реакцију, које се зна завршити и смртним исходом. Уколико се појаве симптоми алергије, потребно је одмах се обратити лекару. Карактеристичан симпром, јесте копривњача, када се црвенило јавлја по грудима и унутрашњој страни бутина. ПрименаПчелињи отров има терапеутска својства у лечењу реуматских обољења, упале зглобова и ишијаса. Такође се користи за израду вакцина које треба да умање осетљивост код особа које имају проблема са алергијом.[3] Референце
Литература
|
Portal di Ensiklopedia Dunia