Пјербатиста Пицабала OFM (Колоњо ел Серио, 21. април 1965) је италијански католички прелат који служи као латински патријарх Јерусалима од 6. новембра 2020.[1] Фрањевачки фратар, служио је као кустос Свете земље од 2004. до 2016. и као апостолски администратор Латинске патријаршије од 2016. до 2020. године. Папа Фрања га је прогласио кардиналом 2023. године. Сматра се могућим кандидатом за папство на папској конклави 2025. након смрти папе Фрање.[2][3]
Биографија
Пјербатиста Пицабала је рођен у Келно ал Серију, Бергамо, као син Пјетра Пицабале и Марије Мадалене Тадини.[4] Ушао је у Фрањевачку малу богословију у Болоњи у септембру 1976. године, а 5. септембра 1984. у њихов новицијат у Ла Верни. Тамо је положио своје прве завете 7. септембра 1985, а трајне завете у Болоњи 4. октобра 1989. Дипломирао је теологију на Папском универзитету Антонијанум и заређен је за свештеника 15. септембра 1990. у катедрали у Болоњи од стране кардинала Ђакома Бифија.[5]
Дипломирао је класичне студије у Архиепископској богословији у Ферари.[6] Студирао је библијску теологију на Studium Biblicum Franciscanum у Јерусалиму 1993. године, а затим је предавао библијски хебрејски на Фрањевачком факултету за библијске науке и археологију у Јерусалиму.[7]
Поред матерњег италијанског, Пицабала говори хебрејски, арапски и енглески.[8][9]
Презбиретат
По завршетку постдипломских студија, Пицабала је предавао библијски хебрејски на Фрањевачком факултету библијских и археолошких наука у Јерусалиму, био је одговоран за издавање Римског мисала на хебрејском 1995. године и преводио је литургијске текстове на хебрејски.[10]
Придружио се фрањевцима који су радили у Кустодији Свете земље у јулу 1999. и био је одговоран за пасторал католика који говоре хебрејски. 9. маја 2001. године постављен је за настојатеља манастира Светих Симеона и Ане у Јерусалиму.[11] Од 2005. до 2008. године обављао је дужност Патријаршијског викара.[11]
Био је кустос Свете земље (шеф фрањевачког приората познатог као Кустодија Свете земље) од маја 2004. до априла 2016. године, након што је у мају 2004. изабран на шестогодишњи мандат, поново изабран на трогодишњи мандат у марту 2010. и поново потврђен на још један трогодишњи мандат.[12]
Године 2008. именован је за саветника у комисији за односе са јудаизмом Папског савета за унапређење јединства хришћана.[13]
У јуну 2014. године папа Фрања поверио је Пицабали да организује молитву мира у ватиканским баштама, која је окупила израелског председника Шимона Переса и палестинског лидера Махмуда Абаса. [14]
Пицабала је критиковао израелску изградњу баријере између Западне обале и Јерусалима и учествовао је у протестима против тога 2015. године. Он је такође, пре него што је постао бискуп, критиковао палестинске лидере јер су за све проблеме кривили израелску окупацију Газе и Западне обале.[15]
Надбискуп
Папа Фрања је 24. јуна 2016. именовао Пицабалу за апостолског администратора sede vacante Латинске патријаршије у Јерусалиму и именовао га за титуларног надбискупа Вербеа.[16] Дана 10. септембра 2016. године посветили су га кардинал Леонардо Сандри, надбискуп Фуад Твал и бискуп Франческо Беши у катедрали у Бергаму.[17] Именовање Италијана је прекинуло традицију, пошто се таква места обично додељују припадницима етничке групе којој претежно служе, као што су његови непосредни претходници (Палестинац и Јорданац).[18]
Године 2016. Пицабала се придружио Реду Светог Сепулчра и постао његов Про Гранд Приор, а затим Велики Приор након именовања за латинског патријарха.[19][20] 31. маја 2017. именован је за члана Конгрегације за оријенталне цркве.[21]
Папа Фрања је 24. октобра 2020. именовао Пицабаллу за латинског патријарха Јерусалима.[22] Он води Управни одбор Каритаса Јерусалема.[23]
Кардинал
Папа Фрања је 9. јула 2023. објавио да планира да га постави за кардинала на конзисторију заказаној за 30. септембар 2023.[24] На том конзисторију је постављен за кардинала у Свети Онофрио, званичну цркву Реда Светог Сепулчра.[25]
Дана 16. октобра 2023, Пицабала је осудио Хамасове поступке као варварске и понудио се као талац у замену за заточену израелску децу која су држана у Гази током рата у Гази.[26][27]
Залагао се за окончање рата у Гази и израелске окупације Палестине.[28] Пицабала је био потписник "Изјаве о ескалацији хуманитарне кризе у Гази" у којој се осуђују напади на цивиле, позива се на деескалацију и позива се на улазак хуманитарне помоћи у Газу. Његову изјаву критиковао је израелски министар спољних послова Ели Коен.[29]
Током своје посете Витлејему на Бадње вече 2023, Пицабала је обукао палестинску кефију и изразио жељу за миром у региону.[30] Он је потписао божићну поруку коју су објавили патријарси и поглавари цркава у Јерусалиму у којој се залажу хришћани да се уздрже од јавног прослављања празника у знак солидарности са онима који су погођени ратом.[31]
Почасти и признања
Референце
- ^ „Patriarch Pizzaballa takes possession of See of Latin Patriarchate of Jerusalem”. Latin Patriarchate of Jerusalem. 6. 11. 2020. Приступљено 10. 11. 2020.
- ^ „Who Will Be the Next Pope? Here Are Some Possible Contenders.”. The New York Times. New York City. 21. 4. 2025. Приступљено 22. 4. 2025.
- ^ „Who will be the next pope? Some potential candidates to succeed Francis”. The Guardian. 21. 4. 2025. Приступљено 22. 4. 2025.
- ^ „Patriarch Twal hands over powers to Apostolic Administrator Fr. Pierbattista Pizzaballa”. en.abouna.org (на језику: енглески). 15. 7. 2016. Архивирано из оригинала 10. 8. 2018. г.
- ^ „Rinunce e nomine, 24.06.2016” (Саопштење) (на језику: италијански). Holy See Press Office. 24. 6. 2016. Приступљено 13. 2. 2020.
- ^ „Right Reverend Father Pierbattista Pizzaballa OFM”. Custody of the Holy Land. Архивирано из оригинала 17. 8. 2017. г. Приступљено 2017-05-15.
- ^ „Rinunce e nomine, 24.06.2016” (Саопштење) (на језику: италијански). Holy See Press Office. 24. 6. 2016. Приступљено 13. 2. 2020.
- ^ „Right Reverend Father Pierbattista Pizzaballa OFM”. Custody of the Holy Land. Архивирано из оригинала 17. 8. 2017. г. Приступљено 2017-05-15.
- ^ Allen Jr., John L. (2016-09-22). „Pope's potential masterstroke takes charge in the Holy Land”. Crux. Архивирано из оригинала 6. 3. 2019. г. Приступљено 15. 5. 2017.
- ^ „Right Reverend Father Pierbattista Pizzaballa OFM”. Custody of the Holy Land. Архивирано из оригинала 17. 8. 2017. г. Приступљено 2017-05-15.
- ^ а б „Rinunce e nomine, 24.06.2016” (Саопштење) (на језику: италијански). Holy See Press Office. 24. 6. 2016. Приступљено 13. 2. 2020.
- ^ „Rinunce e nomine, 24.06.2016” (Саопштење) (на језику: италијански). Holy See Press Office. 24. 6. 2016. Приступљено 13. 2. 2020.
- ^ „Rinunce e nomine, 26.04.2008” (Саопштење) (на језику: италијански). Holy See Press Office. 26. 4. 2008. Приступљено 13. 2. 2020.
- ^ Allen Jr., John L. (2016-09-22). „Pope's potential masterstroke takes charge in the Holy Land”. Crux. Архивирано из оригинала 6. 3. 2019. г. Приступљено 15. 5. 2017.
- ^ Allen Jr., John L. (2016-09-22). „Pope's potential masterstroke takes charge in the Holy Land”. Crux. Архивирано из оригинала 6. 3. 2019. г. Приступљено 15. 5. 2017.
- ^ „Rinunce e nomine, 24.06.2016” (Саопштење) (на језику: италијански). Holy See Press Office. 24. 6. 2016. Приступљено 13. 2. 2020.
- ^ Bernadelli, Giorgio (11. 9. 2016). „Pizzaballa: 'May Jerusalem's peace be everyone's'”. La Stampa. Приступљено 24. 10. 2020.
- ^ Allen Jr., John L. (2016-09-22). „Pope's potential masterstroke takes charge in the Holy Land”. Crux. Архивирано из оригинала 6. 3. 2019. г. Приступљено 15. 5. 2017.
- ^ „The Grand Magisterium of the Order - Equestrian Order of the Holy Sepulchre of Jerusalem”. www.vatican.va. Приступљено 2017-05-15.
- ^ „The Grand Magisterium's autumn meeting” (PDF). Newsletter of the Order of the Holy Sepulchre. 44, Fall 2016: 12.
- ^ „Resignations and Appointments, 31.05.2017” (Саопштење). Holy See Press Office. 31. 5. 2017. Приступљено 13. 2. 2020.
- ^ „Pope appoints Archbishop Pizzaballa Patriarch of Jerusalem”. Vatican News. 24. 10. 2020. Приступљено 10. 11. 2020.
- ^ „The Catholic Church Of The Holy Land » Caritas Jerusalem”. The Catholic Church of the Holy Land. Приступљено 15. 5. 2017.
- ^ „Le parole del Papa alla recita dell'Angelus, 09.07.2023” (Саопштење) (на језику: италијански). Holy See Press Office. Приступљено 9. 7. 2023.
- ^ „Assignation of Titles and Deaconries to the new Cardinals, 30.09.2023” (Саопштење). Holy See Press Office. 30. 9. 2023. Приступљено 1. 10. 2023.
- ^ Giangrave, Claire (2023-10-16). „Vatican seeks to defuse tensions with Israel as it offers mediation in the Holy Land”. The Washington Post (на језику: енглески). ISSN 0190-8286. Приступљено 2023-10-17.
- ^ Pullella, Philip (2023-10-16). „Jerusalem Catholic Patriarch offers to be exchanged for Gaza hostages”. Reuters (на језику: енглески). Приступљено 2023-10-17.
- ^ „Pizzaballa in Bethlehem: May Christ be born anew in this land! - Vatican News”. www.vaticannews.va (на језику: енглески). 2023-12-25. Приступљено 2023-12-29.
- ^ Rocca, Francis X. (18. 10. 2023). „Israel Protests Pope Francis' Statement on Gaza”. Wall Street Journal (на језику: енглески). Приступљено 2023-10-17.
- ^ Bandini, Marinella (24. 12. 2023). „Israel-Hamas war casts pall over Christmas Eve vespers in Bethlehem” (на језику: енглески). Bethlehem: Catholic News Agency.
- ^ Sudilovsky, Judith (20. 12. 2023). „In times of darkness, faith is all you have, says Cardinal Pizzaballa”. Detroit Catholic (на језику: енглески).
- ^ „Il Gran Magistero dell'Ordine Equestre del Santo Sepolcro di Gerusalemme”. www.vatican.va. Приступљено 2024-01-31.
- ^ „The Order of Malta receives the Reverend Pizzaballa, Custos of the Holy Land”. Order of Malta. 22. 2. 2013. Архивирано из оригинала 16. 8. 2017. г. Приступљено 15. 5. 2017.
- ^ „Le onorificenze della Repubblica Italiana”. Segretariato generale della Presidenza della Repubblica. Приступљено 15. 5. 2017.
- ^ „HIS BEATITUDE THE PATRIARCH OF JERUSALEM DECORATES THE FRANCISCAN CUSTOS OF THE HOLY LAND” (на језику: енглески). Latin Patriarchate of Jerusalem. 30. 5. 2016. Приступљено 24. 10. 2020.
Спољашне везе
.svg)
