Пјеро дела Франческа

Пјеро дела Франческа
Пјеро дела Франческа
Лични подаци
Датум рођења	око 1415
Место рођења	Сансеполкро, Фирентинска република
Датум смрти	12. октобар 1492. (71/72 год.)
Место смрти	Сансеполкро, Фирентинска република

Пјеро дела Франческа (итал. Piero della Francesca; Брого сан Сансеполкро 1420. — Брого сан Сансеполкро 1492) је италијански сликар ране ренесансе.^[2]^[3]^[4]^[5]

Веома рано, као помоћник Доменика Венецијана, дошао је у Фиренцу. Био је склон теоретисању. У Фиренци је сазнао за развијене традиције перспективе које је развијао Паоло Учело. Такође се упознао са славним фрескама Мазача из капеле Бранкачи. Радио је за дворове у Урбину, Ферари, Арецу и родном Брого сан Сеполкрку. У Ферари је оставио јак утицај на ферарске сликаре.

Пјеро дела Франческа је доста проширио знања о перспективи, како теоријски у својим трактатима, тако и практично „ваздушном перспективом и бојеним рефлексима који су уништавали локални тон“. Посебно се истичу његови пејзажи. Нека од познатијих дела су му: Федериго да Монтефелтро и његова жена, Идеалан град, Крштење Христа, Бичевање Христа. У модерној математици су позната три трактата која је Пјеро написао: Trattato d'Abaco, Libellus de Quinque Corporibus Regularibus, De Prospectiva Pingendi. У овим трактатима су описане аритметика, геометрија, алгебра и перспектива.

Биографија

*Ускрснуће*, око 1420-1492, мурал, фреска и темпера, 225 x 200 cm, Музеј Цивицо, Сансеполкро, Италија.

Вероватно је рођен у малом граду Сансеполкро (Борђо Санто Сансеполкро)^[6] у Тоскани, од оца трговца Бенедета де' Франческа и мајке Романе ди Перино да Монтерки. Научио је сликарски занат од више сијенских уметника који су радили у Сан Сеполкру током његове младости. Поуздано се зна како је Пјеро шегртовао у Фиренци код Доменика Венецијана, с којим је 1439. радио на фрескама за болницу Санта Марија Нуова (црква Сант'Еђидио, данас уништена). Такође је познавао Фра Анђелика, који га је упознао с водећим мајсторима свог времена, Мазачом и Брунелеским.

Године 1442. враћа се у Сансеполкро где је, три године касније, примио наруџбу за олтар цркве Мисерикордија (укључујући Госпа од Мисеркордија), која је завршена у раним 1460-им. Године 1449. извео је неколико фресака у дворцу Естенсе и цркви Сант'Андреа у Ферари, такође изгубљене. Његов утицај је јак у каснијим алегоријским сликама Козме Тура у Ферари.

Две године касније боравио је у Риминију, радећи за Сигисмонда Пандолфа Малатесту. У својом маниру урадио је фреске Сигисмондо Пандолфо Малатеста се моли у утврђењу св. Сигисмунда и Портрет кондотера. Тамо је упознао још једног славног ренесансног математичара и архитекту Албертија. Касније се сели у Анкону, Песаро и Бологну. Године 1452. Пјеро дела Франческа је позван у Арецо да замени Бичија ди Лоренза у осликавању фресака базилике св. Фране. Дело је завршено пре 1466, вероватно између 1452-1456.

Његове слике фрескоциклуса које описују „Легенду о правом крсту” сматрају се његовим ремек-делом и ренесансе генерално. Прича у овим фрескама произилази из средњовековног извора који описује како је комад правог дрвета с крста на којему је распет Христ пронађен. Приче су скупљене у збирку „Златне легенде” Јакопа да Вараце из средине 13. века.^[7]

Године 1453. вратио се поновно у Сансеполкро где је следеће године потписао уговор за полиптих св. Августина у цркви св. Августина. Неколико година касније, папа Никола V га је позвао у Рим где је урадио фреске у Базилици Св. Марије Мађоре, од којих су остали само фрагменти. Две године касније вратио се у Рим да доврши фреске у Ватиканској палати које су биле уништене.

До данас су остале слике као Бичевање Христа (око 1460), једна од најславнијих и најконтроверзнијих слика ране ренесансе. Како сам каже у свом уводу, ова слика показује геометријску зрелост и тајанственост у начину како се представљају три човека у предњем плану. Друга важна његова зрела дела Крштење Христово, Ускрснуће и Госпа из Парта. У Урбину, где је био у служби Фредерика II де Монтефелтра, упознао је Мелоца да Форлија и Луку Пациолија. Тамо је насликао славне двоструке портрете Федерика и његове жене Батисте Сфорза, сада у галерији Уфици, и Госпу од Сенигалија као и Рођење Христово. Његови портрети у профилу инспирисани су кованицама из римске уметности.

Пјеро дела Франческа је забележан у документима у Риминију 1482. и 1487. када је наприавио своју опоруку. Сликари као Перуђино и Лука Сињорели су често боравили у његовој радионици. По Васарију, ослепио је пред крај живота.

Преминуо је у Сансеполкру истог дана када је Кристофор Колумбо открио Америку.

Изабрани радови

Polyptych of the Misericordia (1445–62) – Oil and tempera on panel, base 330 cm, height 273 cm, Museo Civico Sansepolcro
The Baptism of Christ (c. 1448–50) – Tempera on panel, 168 × 116 cm, National Gallery, London
St. Jerome in Penitence (c. 1449–51) – Oil on panel, 51 × 38 cm, Staatliche Museen, Berlin
St. Jerome and a Donor (1451) – Panel, 40 × 42 cm, Gallerie dell'Accademia, Venice
Sigismondo Pandolfo Malatesta Praying in Front of St. Sigismund (1451) – Fresco, Tempio Malatestiano, Rimini
Portrait of Sigismondo Pandolfo Malatesta (c. 1451) – Tempera and oil on panel, 44.5 × 34.5 cm, Musée du Louvre, Paris
The History of the True Cross (c. 1455–66) – Frescoes, San Francesco, Arezzo
The Flagellation of Christ (c. 1460) – Tempera on panel, 59 × 81.5 cm, Galleria Nazionale delle Marche, Urbino
Polyptych of Saint Augustine (1460–70) – Oil and tempera on panel
Resurrection (c. 1463) – Fresco, 225 × 200 cm, Museo Civico Sansepolcro
Hercules (c. 1465) – Fresco, Isabella Stewart Gardner Museum, Boston
Madonna del parto (1459–67) – Detached fresco, 260 × 203 cm, Chapel of the cemetery, Monterchi
The Nativity (c. 1470) – 124.5 × 123 cm, National Gallery, London
Polyptych of Perugia (c. 1470) – Oil on panel, 338 × 230 cm, Galleria Nazionale dell'Umbria, Perugia
Madonna and Child with Saints (Montefeltro Altarpiece, (1472–74) – Oil on panel, 248 × 170 cm, Pinacoteca di Brera, Milan
Paired portraits (c. 1472) of Federico da Montefeltro and Battista Sforza, respectively the Duke and Duchess of Urbino – Oil on panel, Galleria degli Uffizi, Florence.
Madonna di Senigallia (c. 1474) – Oil on panel, 67 × 53.5 cm, Galleria Nazionale delle Marche, Urbino

Дела из математике и геометрије

Његов дубоки интерес за теоретску студију перспективе и његов контеплативни приступ сликарству су очити у његовим делима, укључујући површине олтара Сан Агостино.^[8]^[9]

Пјеро је написао три трактата који су познати модерним математичарима: Abakus Traktat (Trattato d'Abaco), Кратка књига о пет правилних тела (Libellus de Quinque Corporibus Regularibus) и О перспективи у сликарству (De Prospectiva Pingendi). Теме ових дела укључују аритметику, алгебру, геометрију и иновативни приступ геометријским телима и линеарној перспективи. Много његових дела су преузели и усвојили писци као Лука Пачоли. Пјерово дело о чврстим телима се појављује у Пачолијевом делу De Divina Proportione које је илустровао Леонардо да Винчи.

Пјеро као инспирација

Скулптура Томаоко Сузукија из 2006. за св. Мартина од поља, изложена на Трафалгар тргу, наводи Пјеро дела Франческа као инспирацију.^[10]^[11]

Види још

Списак сликара

Референце

^ Turner, A. Richard (1976). „Piero della Francesca”. Ур.: William D. Halsey. Collier's Encyclopedia. 19. New York: Macmillan Educational Corporation. стр. 40—42.
^ „Piero della Francesca”. Oxford Dictionaries. Oxford University Press. Приступљено 31. 5. 2019.
^ „Piero della Francesca”. The American Heritage Dictionary of the English Language (5th изд.). Boston: Houghton Mifflin Harcourt. 2014. Приступљено 31. 5. 2019.
^ „Piero della Francesca”. Merriam-Webster Dictionary. Приступљено 31. 5. 2019.
^ Vasari, Giorgio, Lives of the Most Excellent Painters, Sculptors, and Architects, 1568.
^ Према Ђорђо Вазарију, умро је у 86. години живота, те је вероватна година смрти 1406.
^ "The Golden Legend, or Lives of the Saints" Volume Three Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (3. новембар 2014), preuzeto 22. ožujka 2007.
^ Field, J. V. (2005). Piero della Francesca. A Mathematician's Art (PDF). Yale University Press. ISBN 0-300-10342-5.
^ „Piero della Francesca”. Oxford Art Online.
^ "New Christmas crib for Trafalgar Square" Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (26. септембар 2007), preuzeto 22. ožujka-2007..
^ "Tomoaki Suzuki wins St Martin-in-the-Fields commission for Trafalgar Square crib" Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (26. септембар 2007), preuzeto 22. ožujka-2007.

Литература

Галерија европских мајстора - Лазар Трифуновић; Београд 1965.
Durant, Will; Durant, Ariel (2011) [1953]. The Story of Civilization, Volume V: The Renaissance. Simon and Schuster. ISBN 9781451647624.
Chieli, Francesca, "La grecità antica e bizantina nell'opera di Piero della Francesca", Firenze, 1993.
Berenson, Bernard, Piero della Francesca or The Ineloquent in Art, The Macmillan Company, 1954.
Cole, Bruce, Piero della Francesca: Tradition and Innovation in Renaissance Art, HarperCollins Publishers, 1991. ISBN 0-06-430906-1.
Damisch, Hubert, A Childhood Memory by Piero della Francesca, Stanford University Press, 2007. ISBN 0-8047-3442-9.
Gantz, Jeffrey, "Strong, silent type: Piero della Francesca, international artist of mystery", The Boston Phoenix, Arts section, 1 September 2006.
Ginzburg, Carlo, The Enigma of Piero: Piero della Francesca, Verso, 2002. ISBN 1-85984-378-6.
Israëls, Machtelt Brüggen, Piero della Francesca and the Invention of the Artist, Reaktion Books, 2020. ISBN 978-1789143218.
Keim, Frank, Piero della Francesca: Der Maler als Astronom und Physiker (Schriften zur Kunstgeschichte), Hamburg 2016, ISBN 978-3-8300-9208-7.
Longhi, Roberto, Piero della Francesca. ISBN 1-878818-77-5.
Maetzke, Anna Maria; Bertelli, Carlo, eds., Piero della Francesca: The Legend of the True Cross in the Church of San Francesco in Arezzo, Skira, 2001. ISBN 978-8884910233.
Manescalchi, Roberto, L'Ercole di Piero, tra mito e realtà,(ParteI), Grafica European Center of Fine Art (Terre di Piero), Firenze, 2011. ISBN 978-88-95450-05-6
idem, "Piero alla corte dei Pichi", in Studi e Documenti Pierfrancescani II, Sansepolcro 2014. ISBN 978-8895450445
Pacioli, Luca, Libellus de quinque corporibus regularibus, corredato della versione volgare [fac-sim du Codice Vat. Urb. Lat. 632]; eds. Cecil Grayson,... Marisa Dalai Emiliani, Carlo Maccagni. Firenze, Giunti, 1995. 3 vol. (68 ff., XLIV-213, XXII-223 pp.). ISBN 88-09-01020-5
Piero's Archimedes, [fac-sim du Codice Riccardiano 106 par Piero della Francesca]; eds. Roberto Manescalchi, Matteo Martelli, James Banker, Giovanna Lazzi, Pierdaniele Napolitani, Riccardo Bellè. Sansepolcro, Grafica European Center of Fine Arts e Vimer Industrie Grafiche Italiane, 2007. 2 vol. (82 ff., XIV-332 pp. English, Francais, Espanol, Deutsch, Italiano et Arabic). ISBN 978-88-95450-25-4.
Pope-Hennessy, John, The Piero della Francesca Trail, with Aldous Huxley, "The Best Picture", The Little Bookroom, 2002. ISBN 1-892145-13-8.
Tofanelli, Pierpaolo, "La Madonna del Parto", Pagine Nuove di Storia dell'Arte e dell'Architettura N. 3, Firenze, 2009. ISBN 978-88-95450-21-6.
idem, "La Natività", Pagine Nuove di Storia dell'Arte e dell'Architettura N. 4, Firenze, 2010. ISBN 978-88-95450-22-3
Varisco, Alessio, Borgo Sansepolcro. Città di Cavalieri e Pellegrini, Pessano con Bornago, Mimep-Docete, 2012.