Пјотр Анжу

Пјотр Анжу
Пјотр Анжу
	Пјотр Анжу
Лични подаци
Пуно име	Пётр Фёдорович Анжу́
Датум рођења	15. фебруар 1797.
Место рођења	Вишњи Волочок, Руска Империја
Датум смрти	12. октобар 1869.
Место смрти	Санкт Петербург, Руска Империја
Војна каријера
Војска	морнарица
Чин	адмирал
Учешће у ратовима	Руско-турски рат (1828—1829)
Одликовања	Орден Светог Владимира 4. ст (1824); 3. ст (1843); 2. ст (1863); Орден Свете Ане 2. ст (1826); 1. ст (1856); Орден Светог Георгија 4. ст (1827); Орден Белог орла (1865)

Пјотр Фјодорович Анжу (рус. Пётр Фёдорович Анжу́; Вишњи Волочок, 15. фебруар 1797 — Санкт Петербург, 12. октобар 1869) био је руски адмирал и истраживач Арктика.

Биографија

Пјотр Анжу рођен је 15. фебруара 1797. у Вишњем Волочоку у Тверској губернији. Његов дјед доселио се у Москву из Француске средином XVIII века, а његов отац Фјодор је као руски држављанин радио као лекар.

Након школовања на морнаричкој академији у Петрограду (рус. Морской кадетский корпус) војничку морнаричку каријеру започиње на патролним бродовима у Финском заливу, што му је донело промакнуће у чин поручника (1. јануара 1820. године).

Године 1820. постављен је за вођу Устјанске поларне експедиције у северном Сибиру, експедиције чији је основни циљ било детаљније истраживање и описивање обала северног Сибира на потезу између река Олењок и Индигирке и околних Новосибирских острва. Експедиција је трајала пуне 4 године, све до 1824. године. По повратку са експедиције Анжу је награђен Орденом светог Владимира 4. степена.

Био је учесник војно-истраживачке мисије североисточних обала Каспијског и западних обала Аралског језера 1825–1826. године.

учествовао је у Наваринској бици (20. октобра 1827, део Грчког рата за независност) где је као заповедник бојног брода „Гангут“ командовао артиљеријским нападима са мора. Иако је током битке рањен у главу, није напуштао свој положај све до њеног окончања.

Године 1844. унапређен је у чин контраадмирала те је постављен на место капетана Кронштатске луке (на тој позицији је остао све до 1859. године). Унапређен је у чин вицеадмирала 6. децембра 1854, а потом и у чин адмирала 1. јануара 1866. године.

Преминуо је у Санкт Петербургу 12. октобра 1869. у 72. години живота. Сахрањен је на Смоленском лутеранском гробљу у Петербургу. Његов син Пјотр Петрович Анжу служио је у руској морнарици, а бавио се и разним хидрографским истраживањима.

Северна група Новосибирских острва добила је име у његову част Острва Анжу.