Радаљ

Радаљ
Радаљ;
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Мачвански
Општина	Мали Зворник
Становништво
— 2022.	1821
Географске карактеристике
Координате	44° 24′ 07″ С; 19° 11′ 00″ И / 44.402° С; 19.183333° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	394 m
	Радаљ Радаљ на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	15321
Позивни број	015
Регистарска ознака	LO

Радаљ је насеље у Србији у општини Мали Зворник у Мачванском округу. Према попису из 2022. било је 1821 становника.

Овде се налазе Радаљска бања и Радаљско језеро.

Демографија

У насељу Радаљ живи 1920 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 37,4 година (36,6 код мушкараца и 38,3 код жена). У насељу има 758 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,29.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[1]
Година	Становника
1948.	1.901
1953.	2.189
1961.	2.590
1971.	2.502
1981.	2.342
1991.	2.574	2.525
2002.	2.497	2.584

Етнички састав према попису из 2002.‍^[2]

Срби	2.478	99,23%
Чеси	2	0,08%
Руси	2	0,08%
непознато	2	0,08%

Становништво према полу и старости^[3]


	м	ж
?	1	4
80+	11	16
75—79	20	32
70—74	61	66
65—69	66	75
60—64	58	70
55—59	53	51
50—54	64	63
45—49	116	95
40—44	132	104
35—39	93	97
30—34	76	70
25—29	72	74
20—24	100	81
15—19	115	96
10—14	109	90
5—9	74	70
0—4	59	63
Просек :	36,6	38,3

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	265	299	489	528	595	741	758

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	100	177	118	207	98	43	9	5	0	1	3,29

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	1.038	321	660	39	13	5
Женски	994	172	671	134	13	4
УКУПНО	2.032	493	1.331	173	26	9

Становништво по делатностима које обавља
Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	581	64	0	8	227
Женски	241	52	0	1	59
Укупно	822	116	0	9	286

Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	12	58	48	7	55
Женски	0	1	38	12	5
Укупно	12	59	86	19	60

Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	1	19	25	10	6
Женски	3	4	17	13	18
Укупно	4	23	42	23	24

Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	6	0	0	35
Женски	7	0	0	11
Укупно	13	0	0	46

Историја

На захтев Јована Цвијића, радаљски учитељ Никола Ненадовић је 1903. године, према Цвијићевим писменим упутствима, написао „Опис села Радаља”, један обиман етнографски текст који је Видосава Стојанчевић објавила у књизи „Рађевина и Јадар у списима Цвијићевих сараданика”. У свом студиозном раду, у оквиру којег је била и прецизна топографска скица села, учитељ Ненадовић је описао и својом руком нацртао цртеж масивног надгробног споменика, за који је из неког разлога утврдио да потиче баш из 1205. године. Уклесани текст на стећку гласи: СЕ ЛЕЖИ БОГУШ НА СВОЈЕ ЗЕМЉЕ НА ПЛЕМЕНИТО НАСТАВИ СИН ЈЕГОВ МИЛЕН. Изнад натписа налази се крст у облику „анка”. Аутохтоно место споменика било је „измеђ’ реке Радаља и школске зграде”. Године 1904, споменик је пренет у Етнографски музеј у Београду, где је стручном анализом утврђено да потиче из почетка 15-ог века. Први пут је представљен јавности на изложби организованој 1955. године, а затим је постављен на Калемегдан, код Деспотове капије, односно данашње Народне опсерваторије, где се и сада налази. Уклесани израз НА СВОЈЕ ЗЕМЉЕ НА ПЛЕМЕНИТО(ј), говори да је у питању надгробни стећак неког властелина.

Први помен

Најстарији помен села Радаља је из 1452. године. У јесен те године, деспот Ђурађ је неколико месеци боравио у западној Србији и источној Босни. Састао се са босанским краљем Стефаном Томашом, са којим је склопио формални мир после дужег периода међусобних непријатељстава. На састанку два српска владара и рођака, договорено је да Томаш призна Ђурђево право на град Зворник, којег је деспот фактички држао већ дуже време. Са своје стране, деспот се обавезао да ће помоћи краљу у његовом сукобу са Ђурђрвим савезником, осионим херцегом Стефаном Вукчићем Косачом, по чијој ће титули средњовековно Захумље добити данашње име. Додатно, краљ Томаш је на себе преузео обавезу да посредује у спору смедеревског деспота са Млетачком републиком, у вези са спорним територијама у Зети. У свити деспота Ђурђа на преговорима са босанским краљем налазило се неколико Дубровчана, међу којима је најзначајнији био Паскоје Саркочевић, члан деспотовог „тајног савета” и „челник ризнички” српске Деспотовине. Саркочевић је писмо од 25. октобра 1452. године, којим је обавештавао своју животно заинтересовану Републику о току дипломатских преговора, адресирао „у селу Радаљу, код Зворника”. Документ је регистрован у протколној књизи фонда Lettere di Levante Архива Дубровачке републике.

Гранит за облагање Палате Главне поште у Београду, завршене 1938, потекао је из овог села - на вађењу хиљаду вагона камена могла је радити и половина становника сеоске општине.^[4]