Радојко Јовановић (уметничко име Раде Драинац ; Трбуње код Блаца , 4. или 26. август 1899 — Београд , 1. мај 1943 ) био је српски песник.[ 1] поезији између Првог и Другог светског рата . Стварао је као део модернистичних тежњи (Apoliner, Sendrar ). Укупно је написао око 20.000 страница.
Посвета Радета Драинца Стевану Бешевићу. Налази се у Удружењу Адлигат у Београду. Насловница првог издања дела „Афродитин врт” Радета Драинца, део збирке Удружења Адлигат Драинац је рођен у сиромашној породици[ 2] Трбуњу у Топлици ,[ 3] Крушевцу и Француској .[ 4] [ 5] [ 6] 1922 . покренуо је часопис Хипнос [ 7]
Од 1926 . живео је у Паризу , где је свирао виолину као пратња уз неме филмове .[ 4] болести , вратио се у Србију. У међуратном периоду био је новинар.[ 1] [ 8]
Његове новинарске путописне репортаже реализоване између два светска рата садрже естетске интенције у жанру.[ 9]
По мобилизацији , учествовао је у борбама око Ужица . Под оптужбом да је комуниста ,[ 2] 1941 . су га ухапсили четници , али био је пуштен на молбу виђенијих Топличана.[ 10]
Од 1942 . боравио је у санаторијуму код Соко Бање , где га је повремено посећивао Иво Андрић . Са туберкулозом у поодмаклом стадијуму, вратио се у Београд , у Државну општу болницу , где је умро 1. маја 1943 .[ 11] [ 12]
Драинац је био познат и као боем .[ 7] [ 13]
Као сиромах, сахрањен је о државном трошку, на Новом гробљу , уз рецитацију његове песме „Нирвана” од стране глумца Миливоја Живановића .
У Прокупљу се налази биста Драинца.[ 14] барељеф са његовим ликом, септембра 2013. године.[ 15] Народна библиотека „Раде Драинац“ Прокупље и Награда Драинац .[ 16] [ 17]
Књижевник Иван Ивановић је написао две књиге посвећене Драинцу. По њему је названа ОШ „Раде Драинац” Београд .[ 18]
Историчар књижевности и универзитетски професор Јован Деретић описао је Драинца као ”градског песника” и са критичког становишта је писао позитивно о његовом раду.[ 7]
1920 . Модри смех , Београд[ 19] 1921 . Афродитин врт , Прокупље[ 20] 1923 . Еротикон , Београд[ 21] 1923 . Воз одлази , Београд[ 22] 1926 . Две авантуристичке поеме (са Мони де Булијем ), Београд[ 2] 1926 . Лирске минијатуре , Скопље[ 2] 1928 . Бандит или песник , Београд[ 2] 1929 . Срце на пазару , Београд[ 2] 1930 . Шпански зид и наша љубав , Београд[ 2] 1930 . Банкет , Београд[ 2] 1934 . Расветљење , Београд[ 2] 1935 . Драгољуб Јовановић или сељачки Наполеон , Београд[ 2] 1938 . Улис , Београд[ 2] 1938 . Осврти , Београд[ 2] 1938 . Човек пева , Београд[ 2] 1940 . Дах земље , Београд[ 2] Постхумно објављена 1925 . Азил за бескућнике или универзална радионица мртвачких сандука [ 23] 1963 . Црни дани , Београд, приредио Р. Пешић[ 2] 1993 . Пламен у пустињи , Београд[ 24] 1999 . Дела Радета Драинца 01 - 10 , Београд, Приредио Г. Тешић[ 25]
^ а б Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. 1984. стр. 163. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м „Rade Drainac Biografija” . Biografija.org (на језику: српски). 2018-11-21. Приступљено 2020-12-28 . ^ Boško Novaković (1971). Živan Milisavac, ур. Jugoslovenski književni leksikon [Yugoslav Literary Lexicon ] (на језику: српскохрватски). Novi Sad (SAP Vojvodina , SR Serbia ): Matica srpska . стр. 101, 102. ^ а б „Rade Raka Drainac: Bandit ili pesnik boemskog Beograda | Ko je bio...” . 011info - najbolji vodič kroz Beograd (на језику: српски). Приступљено 2020-12-28 . ^ „www.glas-javnosti.co.yu” . arhiva.glas-javnosti.rs . Архивирано из оригинала 20. 08. 2021. г. Приступљено 2021-08-20 . ^ https://www.juznevesti.com . „Biblioteka obeležava 100 godina od štampanja prve knjige u Prokuplju” . Južne vesti (на језику: српски). Приступљено 2021-08-20 . ^ а б в „Jovan Deretic: Kratka istorija srpske knjiћevnosti” . www.rastko.rs . Приступљено 2020-12-28 . ^ Lazarević, Velibor (2013). „Rade Drainac - Sedam decenija posle”. Materijalna I Duhovna Kultura Kosova I Metohije : 74. ^ Дувњак Радић, Жаклина (2018). Естетика новинарске путописне репортаже у међуратној српској књижевности . Нови Сад: Филозофски факултет, Универзитет у Новом Саду. стр. 8. ^ „Novinska agencija Beta” . Novinska agencija Beta (на језику: српски). Архивирано из оригинала 20. 08. 2021. г. Приступљено 2021-08-20 . ^ "Српски народ", 8. мај 1943 ^ Lazarević, Velibor (2013). „Rade Drainac - Sedam decenija posle”. Materijalna I Duhovna Kultura Kosova I Metohije : 78, 79. ^ „РТС :: Свет познатих :: Лепе жене су запоседале срце Радета Драинца, али једна га је заувек освојила” . rts.rs . Приступљено 2024-05-28 . ^ Борисављевић, Д. „Калемегдан чека Драинца” . Politika Online . Приступљено 2020-12-28 . ^ Барељеф Радету Драинцу („Вечерње новости“, 16. септембар 2013) ^ „ПОЧЕТНА СТРАНА - Народна библиотека "Раде Драинац" Прокупље” . www.bibliotekaprokuplje.org.rs . Приступљено 2020-12-28 . ^ https://www.juznevesti.com . „Drainčevi susreti pesnika” . Južne vesti (на језику: српски). Приступљено 2020-12-28 . ^ „ОШ " РАДЕ ДРАИНАЦ " Палилула, Београд” . osradedrainacpalilula.nasaskola.rs . Архивирано из оригинала 24. 11. 2020. г. Приступљено 2020-12-28 . ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Модри смех :: COBISS+” . plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2020-12-28 . [мртва веза ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Афродитин врт :: COBISS+” . plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2020-12-28 . [мртва веза ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Еротикон :: COBISS+” . plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2020-12-28 . [мртва веза ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Воз одлази :: COBISS+” . plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2020-12-28 . [мртва веза ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Азил за бескућнике или универзална радионица мртвачких сандука Русин а.д. :: COBISS+” . plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2020-12-28 . [мртва веза ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Пламен у пустињи & Писма љубави :: COBISS+” . plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2020-12-28 . [мртва веза ^ „SABRANA DELA RADA DRAINCA” . www.knjizara.zavod.co.rs . Приступљено 2020-12-28 .
_-_The_Noun_Project.svg){kind=small}
