Раде М. Николић

Раде М. Николић
Раде М. Николић
Лични подаци
Пуно име	Радислав М. Николић
Датум рођења	(1928-07-01)1. јул 1928.
Место рођења	Призрен, Краљевина Југославија
Датум смрти	29. јул 2000.(2000-07-29) (72 год.)
Место смрти	Петровац на Млави, СР Југославија

Раде М. Николић (Призрен, 1. јул 1928 — Петровац на Млави, 29. јул 2000) био је српски књижевник, новинар и публициста. Писао је поезију, прозу, репортаже и бавио се публицистиком.

Рођен у Призрену, у радничкој породици, од оца Марка и мајке Симке, рођене Софтић, домаћице. Крштено име му је Радислав, али је сва своја дела објавио под именом Раде М. Николић. У Призрену је похађао основну школу и гимназију, а на Филозофском факултету у Београду студирао на Групи за српскохрватски језик и југословенску књижевност, дипломиравши 1955. године. Као студент објављује у свом издању збирку песама "Сенке". По дипломирању враћа се у Призрен где једно време ради у гимназији, а потом прелази у Приштину, у редакцију листа Јединство, у којој ради као новинар и уредник културне рубрике (1960 – 1965). Када је маја 1960. године покренут књижевни часопис на српском језику Стремљења, Раде Николић је био његов први главни и одговорни уредник. Након пет година, 1965, на том месту га замењује Вук Филиповић. Крајем 1966. године прелази у Радио телевизију Београд у којој ради као новинар до пензионисања 1988. године.

Књижевним радом почео је да се бави као средњошколац, а први рад је објавио као студент. Објављивао је поезију, прозу, репортаже и интервјуе са значајним писцима. Песме су му преведене на албански, македонски, мађарски, румунски, руски, италијански и турски језик. Заступљен је у многим антологијама и изборима српске поезије и прозе. Неколико његових радио драма емитовано је на Радио Приштини.

Био је члан Удружења књижевника Србије од 1962. године.

• Сенке, илустрације Вук Филиповић, поговор Сава Пенчић, Београд, 1951,
• Откоси тишине, Клуб књижевних радника Косова и Метохије, Приштина, 1958,
• Песме, Јединство, Приштина, 1973,
• Под сјајем златних купола, Слово љубве, Београд, 1974,
• Од сваке речи уморни, Међурепубличка културно-просвјетна заједница, Пљевља, 1979,
• Сунчани пливачи, Јединство, Приштина, 1981,

• Галебови у сутон, Јединство, Приштина, 1960,
• Случајни записи, Багдала, Крушевац, 1964,
• Прва љубав, Ново дело, Београд, 1986,

• Косметски мотиви, Јединство, Приштина, 1964,
• Сусрети и виђења, Јединство, Приштина, 1977,

• Сусрети с писцима, Јединство, Приштина, 1971,
• Књижевници имају реч, разговори са савременим југословенским писцима, Јединство – Слово Љубве, Приштина – Београд, 1979,

• Као птице и цветови, Јединство, Приштина, 1975,

• Стих и песме, староградске песме компоноване на стихове наших песника, Нота, Књажевац, 1979,
• Похвала Вуку Караџићу, избор песама посвећених Вуку, „Вук Караџић“, Београд, 1980,
• Песници Вуку, Јединство - Светлост, Приштина - Крагујевац, 1987,
• Песник и дело, есеј, Ново дело, Београд, 1989.
• Поетско памћење историје: Бој на косову, Књижевна заједница - Књижевна заједница "Бора Станковић", Херцег Нови - Врање, 1990,

• Награда Обласног одбора за просвету и културу Косова и Метохије, 1959,
• Награда Лазар Вучковић, 1974,

• Јединство (новине)
• Стремљења

• Д. Влатковић: Николић Раде Радислав, Библиографија о Раду Николићу, Лексикон писаца Југославије, IV, Нови Сад, 1977,
• Лела Марковић: Радисав Раде Николић, Призренски поменик, Београд, 2015. pp. 330 – 331,