Радослав Вишеславић или његов син био је владар Србије за време устанка Људевита Посавског (819–822) против Франака. Према Аналима франачког краљевства, Људевит је 822. године напустио своје седиште у Сиску и пребегао Србима, који су га прихватили, а историчари претпостављају да се српска област у којој је Људевит пронашао уточиште налазила у западним српским крајевима (Босна и околни крајеви).[4]
Већина истраживача српске прошлости сматра да се иза грчке титуле архонта коју Константин Порфирогенит приписује првим српским владарима крије словенска титула кнеза. По томе се сматра да је исту титулу носио и Радослав. Приближно време његове владавине може се проценити само према смени поколења, пошто тек за његовог унука, Просигојевог сина Властимира имамо поузданији наговештај да је владао око 851. године, а на основу тога је могуће претпоставити да је његов деда Радослав владао на почетку 9. века.
У то време пада и податак франачког хроничара Ајнхарда, који је у својим Аналима Франачког краљевства (Annales Regni Francorum) забележио, под 822. годином,[5] да су Срби народ који држи велики део Далмације (ad Sorabos, quae natio magnam Dalmatiae partem obtinere dicitur).[6] Претпоставља се да су се у то време српске области простирале према западу све до реке Уне.[7] Такође је познато да је Неретљанска област била у вазалном односу према Кнежевини Србији, највероватније од 823. године.[8]
У то време, нешто северније од Срба, са друге стране Дунава, живели су словенски Бодрићи, који су 822. и 824. године упућивали посланства на франачки двор, жалећи се на бугарску експанзију према средњем Подунављу.[9][10]
^Ферјанчић 1959, стр. 50. "Пошто је умро онај архонт Србин који је пребегао цару Ираклију, по наследству завлада његов син a потом унук и тако редом архонти из његовог рода. После извесног броја година роди се од њих Вишеслав и од њега Радослав и од њега Просигој и од њега Властимир и до овог Властимира Бугари су живели мирно са Србима ...".
.png)
