Радња (књижевност)

У књижевности, радња је низ међусобно повезаних догађаја у простору и времену. Радња уноси динамику у приказани свет, омогућава деловање и испољавање ликова и чини приповедање напетим и занимљивим.^[1]

Носиоци радње су главни ликови, протагонисти. Споредне илити епизодне радње остварују се у посебним целинама које се називају епизодама. Мање композиционе јединице, и јединице збивања, јесу ситуације — јединице приповедне целине у којима делује један или више ликова. Даљим разлагањем ситуације долази се до мотива, као најмање композиционе јединице.^[1]

Радња се понекад успорава или зауставља тиме смирујући приповедање. Поступак успоравања или заустављања радње назива се ретардација. Средства ретардирања радње су најчешће описи, писма, документи, описи психолошког стања и монолози. Сваки догађај почиње, развија се, тече и завршава пролазећи кроз низ развојних стадијума које карактеришу како догађаје у реалном животу, тако и догађаје описане у књижевном делу. Те развојне фазе су експозиција, заплет, кулминација, перипетија и расплет.^[1]

Поред књижевне, постоје и позоришне и филмске радње.