Разарачи класе Београд

Класа *Београд*
	Разарач Београд 1939. године
Преглед класе
Градитељи:	Ateliers et Chantiers de la Loire у Нанту; Јадранска бродоградилишта А.Д. у Сплиту;
Оператори:	Краљевска морнарица Југославије; Италијанска краљевска ратна морнарица; Кригсмарине;
Претходник:	Дубровник
Наследник:	Сплит
Период изградње:	1937-1939.
У служби:	1939-1945.
Планирано:	3
Завршено:	3
Изгубљено:	3
Опште карактеристике
Тип:	Разарач
Депласман:	Стандардни: 1210 t; Пуни: 1655 t;
Дужина:	98 m
Ширина:	9,45 m
Газ:	2,7 – 3,2 m
Инсталирана снага:	44.000 КС
Погон:	3 × Јароу котла; 2 × Кертис турбине (Београд); 2 × Парсонс турбине (Загреб и Љубљана);
Брзина:	38 чворова (пројектовано)
Аутономија пловљења:	1.200 наутичких миља (2200 km ) при економској брзини од 16 чворова
Посада:	145 морнара и официра
Наоружање:	4 × 1 Шкода 120 mm топови; 2 × 2 Бофорс 40 mm ПА топови; 2 × 1 Збројовка 15 mm митраљези; 2 × 3 550 mm торпедне цеви; 2 бацача дубинских бомби; 1 клизач за дубинске бомбе; 30 морских мина;

Разарачи класе Београд спадају међу најзначајније бродове Југословенске ратне морнарица који по својој величини долазе одмах након разарача Дубровник. Направљени су пред почетак Другог светског рата и представљали су најмодерније бродове Југословенске морнарице.

Бродови класе Београд

После великог разарача Дубровник, министарство војске и морнарице Краљевине Југославије одлучило се за набавку више мањих разарача чија би изградња била могућа и у домаћим бродоградилиштима. Планови за бродове су наручени код француског бродоградилишта у Нанту, код којег је наручена и градња првог разарача из серије. Друга два разарача изграђена су у домаćем бродоградилишју Јадранска бродоградилишта А.Д у Сплиту у данашњој Хрватској.

Београд

Поринут је 23. децембра 1937,^[1] а завршен 28. априла 1939, тј. тада је стигао у сплитску луку.^[2] Оштећен је бомбом на мору и заробљен у Боки которској 17. априла 1941. Италијанска морнарица га је преименовала у Sebenico (Шибеник) и коришћен је као пратња конвоја ка северној Африци. Капитулација Италије га је затекла у Венецији, где је био на ремонту. Немци су га оспособили за службу 17. октобра 1944. и дали му ознаку ТА-43. Тешко је оштећен дејством артиљерије и потопљен у Трсту од стране своје посаде 1. маја 1945.

Загреб

Поринут је 30. марта 1938, а завршен 5. августа 1939. Потопљен је дизањем у ваздух од стране поручника бојног брода 1. класе Милана Спасића 17. априла у Боки которској.

Љубљана

Поринут је 28. јуна 1938, а завршен 17. децембра 1939. Заробљен је 17. априла 1941. док је био на ремонту. Преименован је у Lubianu (Љубљана) и послат да прати конвоје ка северној Африци. Насукао се 1. априла 1943. код Туниса и уништен је следећег дана нападом савезничке авијације.