Разговор:Епископ горњокарловачки Сава
Током неколико аутоматски провера, бот је пронашао покварене спољашње повезнице. Молимо вас проверите да ли је повезница добра, поправите је или је уклоните!
Веб страница је сачувана у Интернет архиви. Препоручујемо вам да ставите везу до одређене архивиране верзије: [1].--Autobot (разговор) 22:41, 29. јануар 2016. (CET)[одговори]
- У чланку пише:
По сведочењу свештеника Јована Силашког, Алојзије Степинац је владици Сави претио. Поручио му је да уколико не напусти хрватски Карловац биће ликвидиран. На то му је владика Сава одговорио: Главу дајем, али свој народ не остављам![1]
- Овакав начин није у стиу Степинца - може пак бити, да је у стилу усташа, ако је тачан.
- Гле чланак о преузвишеном епископу Сави на српскохрватској Википедији, који је на први поглед објективнији те нема сумњивог цитата о Степинцу, који је спашавао где је могао, али понекад је и успио. Из независних извора нигде нисам чуо или читао нешто слично о њему. Сигурно је: да није он пихватио словеначке свештенике, које су Немци протерали из Словеније (Горењска и Штајерска), те их распоредио по жупама Загребачке надбискупије, много више би њих страдало за време 2. светског рата. Ако прихватимо, да Степинац као црквено лице заправо није имао никакву светску власт, нећемо од њега ни очекивати превише успеха и већ је то много добра учинио, што о њему знамо, у тако тешким околностима. У више независних извора сам читао да је много добра учинио и Србима и Јеврејима. — Stebunik (разговор) 20:01, 9. новембар 2024. (CET)[одговори]
- Поседујем писмо Словенца Јожета Пољанеца родом из Бучке, којему је надбискуп Алојзије Степинац пред крај Другог светског рата јавио и упозорио га: "Склони се на неко време у Словенију, јер сам сазнао, да те хоће усташе убити." И стварно је отишао те остао тамо до и мало после ослобођења - а иза тога се жив вратио натраг у своју жупу, где је био до смрти, у Пакрачку Пољану у Загребачкој надбискупији, где је био и од ређења инкардиниран.
- Ако неко то о Степинчевим претњама наводи 2019. године, а догађај се догодио пола века раније, то се не може сматрати независним извором; зато је такав цитат (без независних извора) сматран без извора, једностран или чак говором мржње. Или неко мисли да се о Степинцу сме и може све најгоре и без доказа - макар је то вероватно у неким круговима и пожељно; може, али не на независној енциклопедији Википедији.— Stebunik (разговор) 19:14, 9. новембар 2024. (CET)[одговори]
- Ако бисмо на зло тумачили сваку реч и дело блаженога Степинца, онда бисмо могли и ову поруку Словенцу Јожету тумачити на лош начин: али у његовом случају он му је желео спасити живот и mutatis mutandi желео га је спасити и епископу Сави. Слично као усташе Јожету за време НДХ су четници претили за време 3. Балканског братоубилачког рата-трагедије бањалучком католичком бискупу Комарици, да мора да се склони – али није отишао успркос свим истинитим опасностима те је остао, макар су ратне неприлике његово стадо увелике проредиле. Традиција је наиме, да хришћански бискуп, владика или епископ или како да већ има назив, остане на свом месту макар и за цену мучеништва. Реално гледајући свакако то није увек могуће и нико нема права да осуђује такве владике, епископе или бискупе, који су просудили, де ће више користити хришћанству, ако оду и негде другде служе своме стаду него ако јуначки умру без сваке користи за поверене им душе. Или мислите, да би било боље, да није извршио своју хришћанску дужност упозоравања пред опасностима? А да је био Степинац свемогућ - то су приче за малу децу.
- Не смемо дакле на лоше тумачити накане или чак добра дела - јер то ми сви хришћани знандемо, да јесте грех против Светога Духа, који се неће опростити ни на овом ни на оном свету. Почињимо са балгошћу и наклоношћу гледати на све људе а нарочито на браћу (какву-такву) хришћане - првенствено на њих - па ће престати братоубилачки ратови те ће се ускоро испунити Исусова великосвештеничка молитва "Да сви буду једно" (Јн 17, 21).— Stebunik (разговор) 20:24, 9. новембар 2024. (CET)[одговори]
У чланку не пише где је епископ Сава сахрањен, у случају дакако, ако је мучен и пронађено је његово тело. У том случају би било добро написати, где почива његово тело. За хришћанске мученике за време рата и после рата није увек лако доказти ко их је мучио и убијао јер некојим сведоцима је било под смртном казном то забрањено, као на пример у случају словеначког младића песника и студента Гроздеа, кога су мучили и убили Титови комунисти.— Stebunik (разговор) 19:26, 9. новембар 2024. (CET)[одговори]
- ^ Ћоровић, Трифко (2019). Српско коло, број 41. (за април), стр. 2., Да ли смо достојни љубави Светог Саве Горњокарловачког. Београд: Савез Срба из региона.
|
