Разговор:Историја Српске православне цркве/Архива 1
Први поднасловGreškom sam obrisao knjigu Kašić-Veselinović za preuzimanje. Ako ko ima spremljenu istu na kompu neka je stavi gde za preuzimanje. Autorska prava nisu problem. Ima dozvola Sv. sinoda za slobodno umnožavanje udžbenika za bogoslovije, u bilo kojem obliku. Оги Огњеновић (разговор) 20:50, 5. август 2011. (CEST) грцигрци биле владици на фанариотска српска црква. ако биле грци владици на охридска архиепископија тогаш зошто стефан милутин, стефан душан и ѓураѓ бранковиќ се нарекуваат македонски кралеви/цареви? Покварене спољашње повезницеТоком неколико аутоматски провера, бот је пронашао покварене спољашње повезнице. Молимо вас проверите да ли је повезница добра, поправите је или је уклоните!
Веб страница је сачувана у Интернет архиви. Препоручујемо вам да ставите везу до одређене архивиране верзије: [1].--Autobot (разговор) 05:12, 27. јул 2018. (CEST) ПсеудоисторијаОво треба уклонити јер ово спада у домен псеудоисторије: научним методом ово није потврђено (Срби у 1. веку на овим просторима, у време Андреја Првозваног). Поред тога, порекло назива Митровица није од речи митра, већ од имена Св. Димитрија, заштитника града (пише у чланку Сремска Митровица) "По налазима Милоша С. Милојевића хришћанску цркву на овим просторима установио је апостол Андреј Првозвани, још у 1. веку. У то време Срби који су живели на овим просторима имали су своје епископе, а седиште епископије, касније митрополије се налазило у Сирмијуму, данашњој Сремској Митровици. Израз митровица долази од – митре – митрополитске круне.[1] Апостол Јаков Заведејев, 34. године пролази моравском долином и тамо шири Јеванђеље, након тога одлази у Сирмијум, где подиже цркву, успоставља митрополију и за првог митрополита рукополаже Андроника Панонског. Међу Србима је остао чак десетак година, а 43. године се враћа у Палестину, где га римски легионари убрзо убијају." --Igorak89 (разговор) 18:48, 1. јануар 2019. (CET) Датотека на Остави која се користи на овој страници предложена је за брзо брисањеЗдраво! Следећа датотека на Остави која се користи на овој страници или њеној ставци на Википодацима предложена је за брзо брисање: Разлог за брисање можете да видите на горенаведеној страници описа. —Community Tech bot (разговор) 17:21, 30. новембар 2022. (CET) Датотека на Остави која се користи на овој страници предложена је за брзо брисањеЗдраво! Следећа датотека на Остави која се користи на овој страници или њеној ставци на Википодацима предложена је за брзо брисање: Разлог за брисање можете да видите на горенаведеној страници описа. —Community Tech bot (разговор) 18:24, 30. новембар 2022. (CET) |
Portal di Ensiklopedia Dunia