Разговор:Марко Орешковић/Архива 1

Ово је архива прошлих расправа. Не мењајте садржај ове странице. Ако желите започети нову расправу или обновити стару, урадите то на тренутној страници за разговор.

Требало би средити овај чланак или барем лупити неутралност на њега.

Petronije 11:57, 10. мај 2006. (CEST) Бокице, обрисао сам "политичар", јер се он није бавио политиком као занатом. Пре би могло да стоји да је пролетерски трибун, али то више личи на Просветину енциклопедију из 1968. Погледај, молим те, и истоимену одредницу на енглеској Википедији. Мислим да је требало овај текст прво да ставим на енглески Вики. Овако је лакировка о смрти Марка Орешковића превазишла границе нашег комунистичког агитпропа и институционалиѕована је где није требало. Пуно поздрава.[одговори]

Iako je ovo zvanicna verzija pogibije Marka Oreskovica,trebalo bi se pozabaviti i sa onim sto je napisao Gojko Polovina.U selu Ocijevu pre ovog poslednjeg rata bilo je jos zivih koji su mogli posvedociti o dogadajim vezanih za smrt Krntije.U knjizi Gojka Polovine "Svedocenje" izdate od IRO Rad 1988 god.u Beogradu iznose se cinjenice vezanih za smrt Marka Oreskovica.Na strani 179 iznete su pojedinosti vezane za pogibiju(Smrt Marka Oreskovica).Na strani 194 napisan je tekst pod naslovom"Ko je organizovao zlocin na Ocijevu".U knjizi je dat predgovor Jakova Blazevica,recinzenti Vladimir Dedijer i Veljko Duric.Prava istina o pogibiji Marka Oreskovica podudara se sa opisom Polovine.On je bio zrtva neslaganja i partijskih obracuna unutar rukovodstva KPH.Treba reci da je stradao od ruke svojih partijskih "drugova" ne misleci na izvrsioce vec na organizatore i na one koji su dali nalog za likvidaciju.Pisuci o ovome trazen je izvor, ova knjiga ima mnogo ucesnika svih tih dogadaja koji su dali svoj neki doprinos da se da prava istina o svim ovim dogadajima.Ista sudbina je i zadesila Stojana Matica I jos mnoge koji su stradali u prvoj godini ustanka.Stradali su zbog svoje vizije i shvatanja ustanka,sto nisu bili na putu Partije.Zbog svih pravih heroja treba napisati pravu istinu o njihovim stradanjima,a ne prepisivati sto su napisali pobednici.--Zeljo (разговор) 00:08, 13. октобар 2009. (CEST)[одговори]

Kazniti ga zbog nametanja svojih ideoloskih pogleda na stetu sirenja znanja!--147.91.246.195 (разговор) 14:09, 14. мај 2016. (CEST)[одговори]

Niko ne skriva istinu, već stvari u člancima treba da stoje stvari koje su objektivne. Ako bih u članak ubacili spisak svih ulica koje nose ime Marka Oreškovića na šta bi onda članak ličio? Na spisak ulica? A u Srbiji se trenutno nalazi preko 50 ulica sa njogovim imenom - u Beogradu, Apatinu, Bačkoj Palanci, Kanjiži, Lazarevcu, Negotinu, Novom Sadu, Paliću, Paraćinu, Šidu, Smederevu, Vranju, Vlasotincu, Zrenjaninu i dr.... Zašto misliš da su ovde dve koje si ti nabrojao važnije od ostalih? --Pinki (разговор) 15:07, 14. мај 2016. (CEST)[одговори]

Ja imam utisak da je ponisavanje objektivne istine ideoloski motivisano, bas kao i promjena naziva Sevine i ulice Vojvode Andjelka 1946.g. Moze se navesti u clanku i cinjenica da mnoge ulice u Srbiji nose ime po njemu,pa se navedu koji gradovi,dok je toj i toj ulici vracen stari naziv,ili mjestu stari naziv... kako je i navedeno. Ja ne vidim sta je tu sporno i neobjektivno? Malo ko zna da se ta ulica od 1946.zvala tako i kako se ranije zvala,a nije lose da bude zabiljezeno i poznato onome koga zanima. Kao sto Vojvoda Andjelko zbog junastva nije zasluzio da mu se ukine ulica tako ne zasluzuje ni Marko da ostane bez spomena. A bas brisanje cinjenice da je ta ulica imala starije ime i koje nije nesto sto nema veze sa Markom O. jer je on tu,ni kriv ni duzan, ukinuo prethodnu tradicju, voljom novih vlasti. Kao sto kada se govori o nekom gradu spominje se i staro,anticko iem,ako ga ima i sl...tako i u vezi licnosti,ulica vezanih za njih nista nije na odmet,sem ako kome zasmeta iz drugih razloga neko koji su prikazani. Tolika tvoja revnost da komunisticke heroje ovjekovecujes na wiki je pohvalna,ali ne brisi ni starije junake ni njihov spomen,jer to je isto kao da nova vlast rusi stare spomenika,spaljuje jereticke knjiznice i sl... a takvo ponasanje je nedostojno 21.vijeka i internet generacije. Uvijek se za svaki postupak nadje obrana,objasnjenje,ali treba imati malo vise tolerancije,kulture i postovanja prema svim ist.licnostima. Neces valjda mrtve opet ubijati a istinu o oberspravljenima josi skrivati,komunizmu je odzvonilo,ako se ne varam... --109.245.33.120 (разговор) 23:20, 14. мај 2016. (CEST)[одговори]

Уколико баш желиш да се податак о улиц војводе Анђелка нађе на Википедији, онда га унеси овде Списак улица Звездаре, ту му је место.--Pinki (разговор) 23:30, 14. мај 2016. (CEST)[одговори]

Hvala,zelim i tamo i ovdje, ovdje posebno da se vidi kako su komunisti mijenjali i imena ulica ljudi koji im ideoloski nisu bili protivnici,pa kako je tu Andjelko ostecen,ne krivicom Marka,vec tog sistema mjesto mu je i tu.

DAKLE KOMUNJARE OVDJE IMAJU VLAST DA SKRIVAJU ISTINU O KOMUNISTICKIM ZLOCINIMA,pa i ovim bezazlenijim...da su mijenjali i imena ulica osoba koje cak veze sa komunizmom nemaju. --147.91.246.195 (разговор) 16:58, 27. мај 2016. (CEST)[одговори]

Андрија кад научиш нормално да комуницираш са људима јави се да ти скинемо блок. До тада уопште нам ниси потребан --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 17:55, 27. мај 2016. (CEST)[одговори]

Након скоро месец дана интензивног рада, чланак о Марку Орешковићу је готов па га предлажем за сјајан. Мислим да чланак то заслужује, јер је веома опширно описан Марков животни пут. Посебна пажња је посвећена писању дела о његовој, за многе контроверзној, погибији.

Текст сам написао поводом 120 година од његовог рођења и 75 година од његове погибије и надам се да ће добити подршку заједнице, као и моји претходни чланци — Јелена Ћетковић и Жарко Зрењанин.--Pinki (разговор) 12:16, 29. август 2016. (CEST)[одговори]

Расправа је завршена. (освежи)

Сматрам да чланак заслужује да буде изабран, јер дефинитивно испуњава све критеријуме да буде сјајан. Поздрав.--VuXman ^talk 16:07, 29. август 2016. (CEST)[одговори]

И ја такође сматрам да чланак заслужује статус сјајног. --Zoranzoki21 (разговор) 00:07, 30. август 2016. (CEST)[одговори]

Мислим да ће да буде изабран и свакако ћу да гласам за; ако стигнем, пре тога ћу и да исправим неке ситнице.
Имам до тада неколико питања:

• Да ли се може наћи барем пет или десет небиблиографских извора (унети дакле цитирање неких веб-сајтова /{{cite web}}/, књига /{{cite book}}/, вести /{{cite news}}/ или часописа /{{cite journal}}/ доступних или поменутих онлајн), зато што овако референце изгледају као цитирање само десетак истих ауторских радова што може да утиче на тачност података или евентуално пристрасност (не кажем да утиче, али извори јесу поприлично ’једнолични’)?
  Постоје на српскохрватској Вики два-три рада која могу ићи у препоручену литературу или спољашње везе.
  Такође, било би добро да се ставе URL-ови до књига на Гугл књигама и њихови ISBN-ови итд. (када се у чланак као референце додају такве књиге да су унесене на Гугл књиге, ако их тренутно нема у чланку), пошто се овакви извори са Гугл књига могу сматрати релативно поузданима.
• Ситница: Ако можеш, исправи датум јер излази грешка у цитирању када је омогућен приказ грешака као код мене (Корисник:Obsuser/common.css) — грешка је у „Golštajn, Slavko (30.07.2015)...” (треба |date=30. 7. 2015 или |date=30. 7. 2015.). Такође, ако је реч о овом Голдштајну, треба додати д које недостаје и |authorlink=Славко Голдштајн да се име аутора повеже на чланак. — Обсусер✉ 21:47, 30. август 2016. (CEST)[одговори]

@Obsuser: Људи о којима пишем, живели су давно, углавном су умрли пре 70-ак година, а као што добро знаш интересовање јавности за њих је престало пре око 25 година и како сада пронаћи неки чланак на интернету о њима или слично. Када укуцаш њихова имена, углавном излазе подаци о школима које носе њихова имена. --Pinki (разговор) 12:13, 31. август 2016. (CEST)[одговори]

Piala sam o nekim "zaboravljenim" licnostima i potpuno se slazem sa Pinkijevom konstatacijom o on-line izvorima. Mimo toga mislim da se izuzetno potrudio da "iskopa" sve podatke do kojih se moze doci. Posebno pozdravljam pisane izvore! Osim toga dopada mi se kreativnost u odabiru fotografija. Bravo za to! Imacu u vidu princip . Sve u svemu - po mom misljenju jeste sjajan clanak. --BuhaM (разговор) 11:08, 1. септембар 2016. (CEST)[одговори]

Има неколицина чланака, барем 10—15. Можеш можда два-три додати у спољашње везе.

Је ли то неки други Голштајн па си преправио па вратио? — Обсусер✉ 06:19, 2. септембар 2016. (CEST)[одговори]

Нема ниједан релевантан чланак, има неколико глупости на порталу Дневно.хр, које су обично смеће. Један једини Голдштајн, ако хоћеш ти то измени, мени ја не умем, јер кад сам променио, показивало је да има грешку, сувише ми је то компликовано. --Pinki (разговор) 08:43, 2. септембар 2016. (CEST)[одговори]

У реду. Битних сам ставио зато што су добровољци па нису били одабрани, мада има и овако смисла (са значењем нама битних, битних за поменути)... — Обсусер✉ 00:21, 5. септембар 2016. (CEST)[одговори]

Ниси разумео поенту. Никако не може битних, већ само одабраних. Да бих се уопште отишло у Шпанију, морала се добити сагласност партијске организације, у Марковом случају руковдства КПЈ, јер се у противном нису добијале везе за прихват. Тако да су сви који су одлазили у Шпанију били одабрани. Иначе било је случајева да неко ко је желео да оде у Шапнију, не добије сагласност партије, па онда покуша сам. Ови случајеви су се углавном завршавали неуспехом јер нису имали никаву организовану подршку, која је била преко потребна. Постоји и прича о неком младићу из Југославије (ова прича се наводи у књизи о Марку) који је самоиницијативно кренуо у Шпанију и негде у Далмацији се укрцао на брод, који га је одвео у Мароко, где се морао придружити франковим снагама. После преласка у Шпанију, хтео је пребећи републиканским снагама, али је погинуо. --Pinki (разговор) 09:14, 5. септембар 2016. (CEST)[одговори]

У чланку/референцама цитираш дело *Устаничке искре у Хрватској (1977)* кога нема у наведеној литератури доле...--ANTI_PRO (разговор) 10:20, 5. септембар 2016. (CEST)[одговори]

Као и *Јокић(а) (1986)* кога такође нема доле у лит. --ANTI_PRO (разговор) 10:22, 5. септембар 2016. (CEST)[одговори]

Хвала пуно, убачено --Pinki (разговор) 12:52, 5. септембар 2016. (CEST)[одговори]

Надимак стоји управо тамо где треба — у уводи чланка. Уопште није пејоративан, јер га је човек такоређи сам себи доделио. Можда га ти не знаш шод тим надимком, али су га знали савременици. Да си прочитао чланак, уместо што сам вршиш естетске иземене видео би да су се и борци батаљона, који је носи његово име, називали Крнтијашима. — Пинки (разговор) 01:03, 6. јун 2022. (CEST)[одговори]