Разговор:Словачка/Архива 1
Први поднасловОна псина се збила због неког бага,јер сам ја кренуо мењат` део,а кад сам му рокну да сачува он заменио цео,но битно је да је све заковрнуто. --ЦрниБомбардер!!! 14:21, 4. септембар 2005. (CEST) Имена у ђирилициНека неко од језичара да објашњење како се пишу у ћирилици словачка имена нпр. Штефаник или Шћефањик како се то име изговара у словачком језику. Мислим да би требало Шћефањик јер се и у другим језицима имена пишу према изговорима - недавно сам погрешио и писао Ловлок у незнању и исправно је исправљено на Лавлок- према изговору у Енглеском не пише се Цезане већ Сезан па би тако требало и имена у словачком језику да се пишу према изговору, Значи нпр. Шћефањик, а не Штефаник и Анијан, Растислав, Једлик иако се већином у писању у ћирилици врло често сусреће са тврдим знацима словачки језик је мекани језик и мекани је изговор и то би требало по мом уверењу да се поштује као и у другим језицима--Vcesnak (разговор) 22:33, 3. јул 2008. (CEST)
Требало би утврдити како стоје ствари по овом питању код нас и то применити и овде.Исто тако треба и проверити да ли има неких одступања од тога тј. случајева у којима се сматра да је неки облик устаљен,иако неправилан(главни град ми делује као озбиљан кандидат за тако нешто). Црни Бомбардер!!!
Нисам експерт за транскрипцију, рећи ћу оно што знам, и оно што правопис налаже у вези са словачким именима: Прво, имена из страних језика без обзира којих, требало би транскрибовати, ако је текст ћирилични, свакако је потребно транскрибовати и написати име ћирилицом. Тада се поставља проблем како пренети гласове које ми у свом језику немамо. Тада их транскрибујемо, тј. прилагођавамо свом језичком апарату, својим гласовима. Тако се ради и у словачком језику, правопис каже: "Иако је словачки гласовни систем сличан нашем, а правопис доста једноставан, ипак има графија за чију је исправну транскрипцију потребно и ближе познавање словачког правописа и фонетике. Тако су у TE, DE, NE, сугласници најчешће умекшани, па код нас треба писати тје, дје, ње, али има и случајеве у којима ови сугласници остају тврди (речи страног порекла, неки придевски наставци и др.). Графијама IA, IE обележавају се и дифтонзи (тако да у транскрипцији пишемо ј или претварамо претходно L,N у љ, њ) и двосложне комбинације, по правилу у речима страног порекла (транскр. ија, ије). У презименима има примеса и других ортографских система. У правопису је дато неколико основних правила транскрипције: Ä као е CH као х D’ испред самогласника као дј, али на крају речи као д DE обично као дје DZ као дз DŽ као џ H као х IA, IE као ја, је, а са претходним L, N као ља, ље, ња L’ као љ LI као ли Ň као њ NI, NE као њи, ње T’ испред самогласника као тј, а на крају речи као т TE обично као тје, али код TI кад је I слоготворно као ти. И суфикс -ŠTE преноси се као ште, а не штје Y као и" Уз то дају се и примери за свако наведено правило, ако је потребно, додаћу и то.----Оли разговор 09:18, 4. јул 2008. (CEST)
|
Portal di Ensiklopedia Dunia