Разговор о шаблону:Српска православна цркваДалмација, самоуправна ?У овом шаблону се у одељку "Раније црквено уређење" (пододељак: самоуправне) налази следећи исказ: "српска црква у Далмацији (самоуправна до 1873)". Линк упућује на Далматинску епархију, која је претходно већ наведена у списку постојећих епархија. Та се епархија до 1873. године налазила под врховном духовном (али не и управном) влашћу Карловачке митрополије, међутим, никако се не може сматрати "самоуправном" пошто никакве самоуправе тамо није било - епископа је бирао и постављао владар, без икаквог питања свештенства и народа, а карловачки митрополит је само вршио посвећење назначеног кандидата. И таква епархија је у овом шаблону стављена у исти ранг са стварним самоуправним митрополијама? Ништа ту не помаже што се неко досетио да смисли израз "српска црква у Далмацији" уместо помена Далматинске епархије. Ако ћемо озбиљно да се бавимо уређивањем српске црквене историје онда не смемо измишљати непостојеће ствари и тиме наводити сопствени народ на танак лед. Сорабино (разговор) 11:12, 11. јул 2016. (CEST) Назив Српска Црква у Далмацији и са објашњењем самоуправног положаја преузето одавде: Пише да је до 1873. Српска Црква у Далмацији била самоуправна и само у духовној зависности од Карловачке Митрополије. 1873. је сједињена с Православном Црквом у Буковини, као једна Буковинско-Далматинска Митрополија Кликери (разговор) 12:44, 11. јул 2016. (CEST)
Ту пише да је самоуправна Српска Црква у Далмацији основана у време француске власти 1808. или 1810. и формално самоуправни положај је задржала под аустријском влашћу. Ту пише да је иако с аустријском влашћу одмах стварно а тек 1828. званично дошла под духовни надзор карловачког митрополита а не њој присаједнињена. Једна епархија црногорска је фактички самостална од 1766. и као једина епархија до 1878. Мени по ономе што сам читао изгледа да је имала формално самоуправни положај али са моје стране нема инсистирања ако вам смета уклоните из шаблона. Важнији су чланци него место у шаблону. Кликери (разговор) 13:57, 11. јул 2016. (CEST)
Старе епархије у континуитету са садашњим епархијама?Да ли су старе епархије Зетска и Призренска у континуитету са садашњим епархијама Митрополијом Црногорско-приморском и Епархијом Рашко-призренском? Исто питање важи за Хумску епархију и Зворничку митрополију које су у шаблону за разлику од предходно наведених. Да ли су у континуитету са садашњим епархијама Захумско-херцеговачком и приморском и Зворничко-тузланском? Да ли ове чланке треба спојити и како? Кликери (разговор) 13:57, 11. јул 2016. (CEST)
Негдје сам већ написао да се не могу мијешати бабе и жабе. Једно су садашње епархије, а једно бивше. Иако нормално да садашње настављају историју бивших. Не можемо ми брисати чланак о Краљевини Србији јер је та историја већ споменута у историји данашње Србије. Или брисати све бивше државе јер су оне нормално у истим или сличним границама и називима као садашње. Данашње епархије су „производ“ обновљене Пећке патријаршије са админ. сједиштем у Београду, а све раније су историјске теме и наслови који заслужују да се засебно помињу. --Жељко Тодоровић (разговор) 21:35, 11. јул 2016. (CEST) с. р.
Још недодате епархије у шаблонуПравославна чешка епархија, са средиштем у Прагу; лукачевско-прјашевска православна епархија у Прикарпатској Русији у Чехословачкој, са седиштем у Лукачеву; српска православна епархија задарска са седиштем у Задру и српски православни викаријат скадарски, са седиштем у Скадру. У чланку Буковинска митрополија пише да је била делом Карловачке митрополије од 1783. од 1873. године. Такође мислим да је у саставу Карловачке митрополије била Ердељска епархија. Кликери (разговор) 16:40, 11. јул 2016. (CEST)
http://www.sveti-sava.org.rs/docs/pdf/bratstvo11.pdf Краће време, Пећкој патријаршији припадала је и Софијска митрополија. Кликери (разговор) 16:53, 21. јул 2016. (CEST) Београдска митрополија
Црна Гора, аутокефална 1766-1920 ?
Зворничка "митрополија" из 1232 ?
Српска патријаршија и Охридска архиепископијаПоводом питања о додавању или уклањању везе Охридска архиепископија са странице Шаблон:Српска православна црква непоходно је додатно размотрити не само разлоге за усвајање првог или другог решења, већ и последице које ће то имати на опстанак многих других веза у том шаблону. Међутим, пре било какве приче о свему томе, непоходно је нагласити да сва та питања задиру у саму суштину уређивања српске црквене историје на нашој Википедији. Читаво то поље бременито је озбиљним проблемима, који настају првенствено услед непажње или недовољног познавања материје. Нажалост, има и намерних злоупотреба. Независно од тога, поводом питања о месту Охридске архиепископије у историји Српске православне цркве мора се нагласити следеће: Историја Охридске архиепископије је нераскидиво испреплетена са историјама четири православне цркве: Грчке, Бугарске, Српске и Албанске. Свака од ових православних цркава баштини један део историје Охридске архиепископије, са многим међусобним преплетима. У томе најдаље иду Бугари, који целокупну историју Охридске архиепископије сматрају саставним и неодвојивим делом историје Бугарске православне цркве. Стога се поставља питање, како ћемо се ми односити према чињеници да су сами охридски архиепископи током историје, у више наврата истицали своју надлежност не само над Бугарском, већ и над Србијом, не само током 11. и 12. века, када су српске епархије потпадале под непосредну надлежност Охридске архиепископије, већ и касније, током разних спорова из 13. и 15-16. века. Покрет смедеревског митрополита Павла, који је у првој половини 16. века покушао да обнови Српску патријаршију, пропао је управо због тога што су охридски архиепископи успели да убеде четворицу источних патријараха да је управо Охрид законита архиепископска столица не само за Бугарску већ и за читаву Србију. А када је реч о самој Охридској архиепископији, након доласка Охрида под српску власт (1334) она није укинута, нити припојена Српској архиепископији, међутим - након проглашења Српске патријаршије (1346), у чему је учествовао и охридски архиепископ, дошло је до великих промена, пошто је Српска патријаршија преузела врховну надлежност над свим епархијама Цариградске патријаршије које су потпале под српску власт. Управо због тога, настала је и титула "патријарх Срба и Грка". Иако није укинута, Охридска архиепископија је након 1346. године несумњиво дошла под врховну духовну власт Српског патријарха и тако је остало до краја српске власти у јужним областима, дакле до краја 14. века. Тек након успостављања турске власти, Охридска архиепископија је обновила своју пуну самосталност. Али, да не дужим више. Историја Охридске архиепископије је по разним осовама повезана са историјом Српске православне цркве и требало би јој наћи одговарајуће место. Можда би за све такве случајеве у овом шаблону требало увести нови одељак: Помесне цркве које су током историје имале надлежност над епархијама у српским земљама, и ту би се онда могле сврстати све такве цркве, од Охридске архиепископије, преко Цариградске патријаршије, до Буковинске митрополије. У сваком случају, о овим стварима би требало додатно поразговарати. Сорабино (разговор) 15:28, 19. јул 2016. (CEST) |
Portal di Ensiklopedia Dunia