Фосили проционида за које се некада веровало да припадају роду Bassariscus, који укључује савремени прстенасти реп и какомисту, идентификовани су из епохе миоцена, пре око 20 милиона година (Ма). Претпоставља се да су рани проциониди били изданак канида који су се прилагодили свеједној исхрани.[3] Недавна еволуција проционида била је усредсређена на Централну Америку (где је њихова разноврсност највећа);[4] они су ушли у раније изоловану Јужну Америку као део Велике америчке размене,[5] почевши од пре око 7,3 Ма у касном миоцену, са појавом Cyonasua.[6]
Генетске студије су показале да су кинкаџуси сестринска група свих осталих постојећих проционида; они су се одвојили пре око 22,6 Ма.[7] Кладе које воде до коатиса и олинга на једној грани, и до прстенастих репова и ракуна на другој, раздвојиле су се пре око 17,7 милиона година.[4] Процењује се да се дивергенција између олинга и коатија догодила пре око 10,2 Ма,[4] отприлике у исто време када су се разишли прстенасти репови и ракуни.[4][5] Процењује се да је до раздвајања коатиса и планинских коатиса дошло пре 7,7 Ма.[8]
Класификација
Постојала је значајна историјска неизвесност у вези са исправном класификацијом неколико чланова. Црвени панда је раније био класификован у ову породицу, али је сада класификован у своју породицу, Ailuridae, на основу студија молекуларне биологије. Статус различитих олинга је био споран: неки су их све сматрали подврстамаBassaricyon gabbii пре него што су подаци о ДНК секвенци показали другачије.[4]
Традиционална класификациона шема приказана доле на левој страни претходила је недавној револуцији у нашем разумевању филогеније проционида на основу анализе генетичке секвенце. Ова застарела класификација групише кинкаџусе и олинге на основу сличности у морфологији за које се сада зна да су пример паралелне еволуције; слично томе, коати су приказани као најближи ракуни, док су у ствари најближи олинзима. Испод је кладограм који приказује резултате молекуларних студија према подацима из 2013. године.[4][5][7] Род Nasuella није укључен у ове студије, али је у посебној студији откривено да припада у Nasua.[9]
Породица ракуни (Procyonidae) према превазиђеној традиционалној класификацији:[4]
Следећи кладограм приказује филогенетске односе између врста породице ракуни, ови односи су расветљени након неколико спроведених молекуларних студија:[10][11][12][13]
^ абEizirik, E.; Murphy, W. J.; Koepfli, K.-P.; Johnson, W. E.; Dragoo, J. W.; Wayne, R. K.; O’Brien, S. J. (2010-02-04). „Pattern and timing of diversification of the mammalian order Carnivora inferred from multiple nuclear gene sequences”. Molecular Phylogenetics and Evolution. 56 (1): 49—63. PMID20138220. doi:10.1016/j.ympev.2010.01.033.
^Nunes Tsuchiya, Mirian Tieko (2017). Evolutionary History of Procyonidae (Mammalia, Carnivora): Integrating Genomics, Morphology and Biogeographic Modeling (Теза). ProQuest1999244770.
^K. P. Koepfli; et al. (2007). „Phylogeny of the Procyonidae (Mammalia: Carvnivora): Molecules, morphology and the Great American Interchange”. Molecular Phylogenetics and Evolution. 43 (3): 1076—1095.
^Helgen, K. M. et al. (15. 8. 2013). „Taxonomic revision of the olingos (Bassaricyon), with description of a new species, the Olinguito”. ZooKeys. 324: 1—83.
^Helgen, K. M.; et al. (август 2009). „Taxonomic boundaries and geographic distributions revealed by an integrative systematic overview of the mountain coatis, Nasuella (Carnivora: Procyonidae)”. Small Carnivore Conservation. 41: 65—74.
Saunders, Andrew D. (1989). „Raccoon”. Adirondack Mammals. Syracuse, New York: Syracuse University Press. стр. 256. ISBN978-0-8156-8115-1.
Helgen, Kristofer M.; Wilson, Don E. (2005). „A Systematic and Zoogeographic Overview of the Raccoons of Mexico and Central America”. Ур.: Sánchez-Cordero, Víctor; Medellín, Rodrigo A. Contribuciones mastozoológicas en homenaje a Bernardo Villa. Mexico City: Instituto de Ecología of the Universidad Nacional Autónoma de México. стр. 230. ISBN978-970-32-2603-0. Приступљено 7. 12. 2008.
Bartussek, Ingo (2004). Die Waschbären kommen (на језику: немачки). Niedenstein, Germany: Cognitio. ISBN978-3-932583-10-0.