Регистарске ознаке у Норвешкој Садашње регистарке таблице у Норвешкој састоје се од два црна слова и четири црна броја на белој позадини. Са леве стране се налази плава трака, где се налази ознака „N“, а изнад ње застава Норвешке. Свака таблица је правни документ који истовремено идентификује возило и дозвољава његову употребу, и биће враћен органу за регистрацију када возило више није у употреби. ИсторијаПрви регистри моторних возила били су посебни регионални регистри са сопственим бројевним серијама. До 1913. године управа саобраћаја на путевима била је заједничка. У градским општинама саобраћај је био регулисан статутима полиције. Начелник полиције је доделио значку и водио регистар. Изван откупних места, окружни одбор је доносио подзаконске акте за коришћење путева. Срески комесар је додељивао знаке разликовања и водио регистар за свој срез. Први прописи у Норвешкој у вези са употребом моторних возила и захтевима за идентификационе ознаке донели су одлуку окружног одбора за округ Кристијан 22. марта 1899. Још седам округа (Акерсхус, Хедемаркенс, Бускеруд, Братсбергс, Сондре и Нордре Бергенхус, Ромсдалс) донели су одговарајуће одлуке између 12. априла 1899. и 12. јуна 1899. Одлуке су потврђене 2. септембра 1899. године. [1] Од 1. априла 1900. до 31. марта 1913. године у употреби су биле регистарске таблице само са цифрама. Садржале су црне са цифре и име покрајине/града на белој позадини. Данас постоји само неколико возила која су задржала такве таблице. Од 1. априла 1913. до 31. марта 1971. године коришћено је само једно слово. Од 1958. у Ослу је била у употреби додатна серија са 6 цифара у 3 групе. Возила направљена пре од 1971. године су могла користити једнословне таблице по избору тренутног власника. Једном изабране, регистарске таблице прате возило. Уобичајена пракса је да се користе најраније познате или доступне једнословне таблице на којима је аутомобил регистрован. ДизајнA – Бела таблица, црни знаковиЗа аутомобиле, камионе и аутобусе, опорезовани и способни за вожњу јавним путевима. Мотоцикли, мопеди и приколице имају таблице са два слова и четири цифре. B – Црне таблице, жути знаковиОве таблице користе сва возила која су одобрена и која се сматрају безбедним, али никада не возе на јавним путевима. Возила регистрована на Свалбарду такође користе ове таблице, јер према Уговору са Свалбарда, национални порези не могу да се наплаћују на Свалбарду.
C – Црне таблице, бели знаковиОве таблице користе такмичарски аутомобили. Возило се може легално возити на путу до и са тренинга и догађаја. Осигурање и путна такса се морају платити, али нема увозне таксе на нова возила.
D – Наранџасте таблице, црни знаковиОве таблице користе војни аутомобили, камиони, аутобуси и тенкови.
H – Црвене таблице, црни знакови
F – Плаве таблице, жути знаковиОво су таблице дипломатског кора; користе се на службеним аутомобилима страних амбасада и конзуларних служби. Ове таблице увек користе префикс CD.
G – Црвене таблице, бели знаковиДилер таблице. Ове таблице се додељују ауто кућама и користе се за превоз или пробну вожњу.
Налепнице које се користе за превожење или тестирање нерегистрованих али исправних возила. Датум издавања је одштампан са десне стране матичног броја. [2] I – Наранџаста плоча, црвена штампаОве таблице се користе за војне тестове. На њима се налазе црвени знакови. FMU представља „Forsvarsmuséet“ (Музеј оружаних снага) или T-U - „Test og utviklingг“ (тестирање и развој).
J – Беле таблице, црни знакови, црвене маргинеОве таблице су извозне и туристичке таблице. Не садрже слова, само бројеве. Лево и десно су црвене мергине са месецом/годином истека исписана вертикално. Трага националности Таблице произведене после 1. новембра 2006. имају траку националности на левом крају. Ова трака је плава са националном заставом Норвешке и међународним регистарским кодом возила „N“, у сличном формату као што су многе земље централне Европе користиле пре него што су постале чланице ЕУ. [3] Производња регистарских таблицаПроизводња регистарских таблица је контролисана од стране власти. Таблице се добијају када се прихвати пријава за регистрацију. Ако су таблице украдене, нове неће бити издате док се не заврши полицијски увиђај. Таблице скоро свих врста, раније су се производиле од алуминијума. У периоду од 1. јануара 2009. до 31. децембра 2011. плоче су направљене од пластике. Ове таблице су биле много јефтиније. Имали су провидни пластични слој на врху слоја са натписом, који је био посебно склон ломљењу при удару током хладног времена. Ово је, поред већих трошкова рециклаже пластике у односу на алуминијум, довело до престанка коришћења пластичних плоча у корист алуминијумских од 1. јануара 2012. године, али по истој цени као и пластичне таблице. [4]
Види јошРеференце
|
Portal di Ensiklopedia Dunia
