Реис-ул-улема Исламске заједнице у Босни и Херцеговини

Реис-ул-улема еф. Хусеин Кавазовић, маја 2017. године.

Реис-ул-улема (тур. reîsü'l-ulema од арап. رئيس العلماء — „стајешина вјерских учењака”) титула је поглавара и врховног муфтије Исламске заједнице у Босни и Херцеговини (ИЗБиХ). У одсуству и спријечености мијења га замјеник.[1]

Исламска заједница Мађарске у више наврата је позвала реис-ул-улему да постане поглавар муслимана у Мађарској.[2] Исламска заједница у Црној Гори је мешихат (покрајинско старјешинство) на челу са реисом и иако није у јединству са ИЗБиХ, која има звање ријасета (врховно старјешинство), ИЗЦГ признаје реис-ул-улему као највише ауторитета муслимана на Балкану.[3]

Тренутни реис-ул-улема је ефендија Хусеин Кавазовић.[4]

Историја

Управна зграда Ријасета у Сарајеву, у којој се налази и сједиште реис-ул-улеме.

Звање реис-ул-улеме јавља се први пут 1881. у молби муслиманских првака аустроугарским властима којом траже да имају свог поглавара који ће руководити вјерским пословима. Годину дана касније, Аустроугарска је удовољила овој молби и образован је меџлис-и улема (савјет улеме), сачињен од четири улеме (учењака) и реис-ул-улеме као предсједника. Тим чином успостављено је духовно вођство муслимана у БиХ одвојене од Истанбула (мешихат).[5]

Друга могућност служби реис-ул-улеме могао је бити велики муфтија или главни муфтија, назив за вјерског вођу код осталих муслиманских заједница на Балкану. Као свих ових заједница након протјеривања Османског царства с Балкана успостављају се вјерске организације на челу са муфтијом. У већини балканских земаља са муслиманским мањинама (Бугарска, Грчка, Румунија и Србија) након балканских ратова, уговорима о миру било је предвиђено оснивање вјерских администрација муслимана на челу са великим или главним муфтијама.[5]

Једнообразност ових рјешења је посљедица уговора између Османског царства и балканских држава, па су праћени истовјетни институционални обрасци. Међутим, муслимани у БиХ су под притиском аустроугарских власти изградили посебан систем вјерске администрације и због тога су била могућа рјешења која немају паралелу међу осталим муслиманским заједницама на Балкану.[5]

Легитимитет

До Аустроугарског освајања Босне 1878. највиши вјерски великодостојници били су муфтије, које су у османској јерархији улеме имали ранг покрајинских муфтија. Постављао их је шејх-ул-ислам, који је издавао меншуру, посебан документ о именовању. ИЗБиХ је инсистирала да реис-ул-улема добије писмо о именовању од шејх-ул-ислама све до 1924, када је функција шејха укинута заједно са османски калифатом [п].[5]

Аустроугарска, као нова сила која је влада Босном, била је заинтересована за питање избора реис-ул-улеме. Аутономни штатут из 1909. донио је рјешење које је одржавало извјесну подјелу на избор реис-ул-улеме између Муслимана, Аустроугарске и шејх-ул-ислама. Према штатуту, изборно тијело је предлагало три кандидата за упражњено мјесто реис-ул-улеме, од којих је аустроугарски монарх бирао једног и именовао га на ту дужност. Након тога, изборна курија се обраћала молбом шејх-ул-исламу да именованом реис-ул-улеми изда меншуру. Молба је упућивана дипломатским путем. Иста или слична процедура предвиђена је касније и за поглаваре муслиманских заједница у осталим балканским државама послије балканских ратова.[5]

Проблеми су настали по укидању калифата у Турској 1924. године. Исламска заједница у Краљевини Југославији 1930. проналази ново рјешење за извор легалитета реис-ул-улеме. Устав ИЗ у Краљевини Југославији од 9. јула 1930. прописао је да посебно тијело сачињено од националних муслиманских великодостојника изда писмо о именовању новоизабраног реис-ул-улеме „све док се не успостави правоваљани калифат”, који до данас није успостављен.[5]

Пракса издавања писма потврде поглавару Исламске заједнице у БиХ након укидања калифата јединствена је међу балканским муслиманима. Друге заједнице муслимана, и када су имале општеприхваћене вјерске вође, нису настајале да им осигурају шеријатску легитимацију.[5]

Избор

Реис-ул-улема еф. Мустафа Церић и папа римски Јован Павле II, Сарајево 1997. године.

Када је у питању избор реис-ул-улеме, по Уставу ИЗБиХ из 2014, кандидати морају посједовати средње и високо исламско образовање, у ИЗ морају обављати дужности најмање петнаест година и морају стећи општи угледи повјерење вјерника ИЗ. Кандидат не може бити млађи од четрдесет година.[1] Изборно тијело броји 350—400 чланова, а чине га чланови Сабора, Ријасета, главни имами, муфтије, руководиоци свих установа ИЗБиХ. Бира се тајним гласањем, а након избора реис-ул-улеме Сабора именује Одбор за предају меншуре реис-ул-улеми. Приликом преузимања меншуре, реис-ул-улема полаже заклетву у Гази Хусрев-беговој џамији у Сарајеву и тим чином службеном ступа на дужност.[6]

Списак

Бр. Име Почетак Крај Напомена
1. еф. Мустафа Хилми Хаџиомеровић
(1816—1895)
1882. 1893.
2. еф. Мехмед Теуфик Азабагић
(1838—1918)
1893. 1909.
еф. Ахмед Муниб Коркут 1909. 1910. замјеник реис-ул-улеме
3. хфз. еф. Сулејман Шарац
(1850—1927)
1910. 1912.
хфз. еф. Мехмед Теуфик Окић
(1870—1932)
1912. 1914. замјеник реис-ул-улеме
4. еф. Мехмед Џемалуддин Чаушевић
(1870—1938)
1914. 1930.
5. хфз. еф. Ибрахим Маглајлић
(1861—1936)
1930. 1936.
еф. Салих Сафвет Башић
(1886—1948)
1936. 1938. замјеник реис-ул-улеме
6. еф. Фехим Спахо
(1877—1942)
1938. 1942.
еф. Салих Сафвет Башић
(1886—1948)
1942. 1947. замјеник реис-ул-улеме
7. еф. Ибрахим Фејић
(1879—1962)
1947. 1957.
8. еф. Сулејман Кемура
(1908—1975)
1957. 1975.
9. еф. Наим Хаџиабдић
(1918—1987)
1975. 1987.
еф. Ферхат Шета 1987. 1987. замјеник реис-ул-улеме
10. хфз. еф. Хусеин Мујић
(1918—?)
1987. 1989.
11. еф. Јакуб Селимовски
(1946—2013)
1991. 1993. замјеник реис-ул-улеме (1989—1991)
реис-ул-улема (1991—1993)
12. еф. Мустафа Церић
(р. 1952)
1993. 2012. замјеник реис-ул-улеме (1993—1998)
реис-ул-улема (1998—2012)
13. еф. Хусеин Кавазовић
(р. 1964)
2012. Тренутно

Референце

  1. ^ а б „Ustav Islamske zajednice u Bosni i Hercegovini” (PDF). islamskazajednica.ba. Islamska zajednica u Bosni i Hercegovini. 2014. Приступљено 28. 3. 2025. 
  2. ^ „Islamska zajednica Mađarske želi da reisu-l-ulema Husein Kavazović bude i njihov vjerski poglavar”. Islamska zajednica (на језику: бошњачки). 14. 8. 2013. Приступљено 14. 4. 2025. 
  3. ^ A., M. (13. 10. 2021). „Raspisani izbori za reisa Islamske zajednice u Crnoj Gori”. stav.ba (на језику: бошњачки). Приступљено 14. 4. 2025. 
  4. ^ Čaušević, Armin. „Reisu-l-ulema Husein Kavazović”. Islamska zajednica (на језику: бошњачки). Приступљено 14. 4. 2025. 
  5. ^ а б в г д ђ е Čaušević, Armin. „Institucija Reisu-l-uleme”. Islamska zajednica (на језику: бошњачки). Приступљено 15. 4. 2025. 
  6. ^ „Sabor Islamske zajednice u BiH danas bira reisu-l-ulemu”. Al Jazeera Balkans (на језику: бошњачки). 11. 10. 2019. Приступљено 15. 4. 2025. 
Prefix: a b c d e f g h i j k l m n o p q r s t u v w x y z 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9

Portal di Ensiklopedia Dunia

Kembali kehalaman sebelumnya