Религијски национализам

Дио серије чланака о
национализму
Основни појмови Нација Националност Национална држава Национална мањина Национални идентитет Национални интерес
Национални симболи Национални грб Национална застава Национална химна Национална крилатица
Врсте национализма Банални Грађански Економски Експанзионистички Етнички Иредентистички Језички Клеронационализам Културни Љевичарски Музички Неонационализам Паннационализам Постнационализам Протонационализам Религијски Романтичарски Територијални Транснационализам Ултранационализам Шовинистички
п р у

Религијски национализам, односно верски национализам представља посебан облик национализма са наглашеном религијском, односно верском компонентом. Једно од основних обележја религијског национализма огледа се у настојању да се сопственој нацији посредством религије прибави својство "изабраног народа" који ужива посебну милост, благослов или заштиту, добијену од одређеног божанства.^[1]

Религијски национализам може бити панетнички или етнички. У панетничким варијантама религијског национализма инсистира се на религијској припадности као кључном (конститутивном) чиниоцу нације, без придавања посебног значаја етничком пореклу. На другој страни, у етничким варијантама религијског национализма наглашава се не само религијска, већ и етничка припадност, тако да се тај облик религијског национализма означава и као етнорелигијски национализам.^[2]

Током историје, религијски национализам се јављао у разним облицима, који се условно могу поделити на умерене и екстремистичке. Умерени облици религијског национализма се огледају у тежњи ка неговању традиционалних религијских вредности неког друштва, под видом очувања специфичне културно-историјске баштине, али без негирања и сузбијања другачијих традиција. Пример за такав облик религијског национализма представља посебан положај који се у Уједињеном Краљевству признаје Англиканској цркви као државној, односно националној цркви, али без опоравања других верских традиција у тој земљи. Сличан положај има и Православна црква у Грчкој. На другој страни, религијски национализам се током историје често појављивао и у својим екстреминим облицима, што је у појединим срединама доводило до настанка клеронационализма, па чак и клерофашизмма, као што је био случај у Хрватској за време Другог светског рата.^[3][4]

Посебан облик религијског национализма са наглашеном клерикалном компонентом, назива се клерикални национализам или клеронационализам.^[5] Клеронационализам не треба мешати са клерофашизмом, који представља религијску подврсту фашизма.^[6]