Ремен (машинство)

Ремен (каиш) је машински елемент намијењен за стварање покретних спојева и пренос снаге ротационог кретања. Користи се као елемент ременог преноса.^[1][2][3]

Материјали за израду ремена су гума, гума ојачана челиком, полиестером или арамидом. Понекад се за мање снаге користе пластични ремени. Раније су доста кориштени и ремени (нарочито пљоснати) направљени од коже или од дебелог тврдог платна.

Ремени пренос (ремени пренос, каишни пренос или пренос) је пренос механичке енергије између машина и уређаја уз помоћ флексибилног ремена. За пренос су потребни ремен и најмање два точка за монтирање ремена (ременица, ременик, каишник).

Точак који погони ремен се зове погонска ременица, а онај који прима снагу гоњена ременица. Радни крак је дио ремена који је затегнут (погонска ременица га вуче к себи од гоњене ременице). Слободни крак је помало опуштен, јер га погонска ременица гура према гоњеној ременици.

• бешуман рад
• апсорбовање вибрација
• подмазивање је непотребно
• лака монтажа
• мала цијена
• могућност рада при великим брзинама
• при хаварији, мање опасан од ланца

• ограничено оптерећење
• проклизавање, уколико је трење између каиша и ременице недовољно
• краћи вијек трајања

Зупчасти ремени комбинују особине ременог и ланчаног преноса, јер немају проблем са проклизавањем.

Према облику попречног пресека ремена разликују се:

• пљоснати
• клинасти
• полуклинасти
• зупчасти
• округли

Точак који погони ремен се зове погонска ременица, а онај који прима снагу гоњена ременица. Радни крак је дио ремена који је затегнут (погонска ременица га вуче к себи од гоњене ременице). Слободни крак је помало опуштен, јер га погонска ременица гура према гоњеној ременици.

• 
  Пљоснати ремен.
• 
  Зупчасти ремен.

Ремен на Викимедијиној остави.

• Машински елементи, универзитет у Мостару, пдф
• Машински елементи, универзитет у Мостару, пдф