Републички завод за заштиту културно историјског и природног насљеђа

Републички завод за заштиту културно историјског и природног насљеђа или Завод за заштиту културно историјског и природног насљеђа Републике Српске, је званична управна институција Републике Српске и организација у саставу Министарства просвјете и културе Републике Српске. Завод је основан 1976. године у Југославији као регионални завод. Републички ниво и садашњи назив је званично добио одлуком Владе Републике Српске 1995. године.^[1]

Завод евидентира, штити и води централни регистар културних, историјских и природних споменика на читавој територији Републике Српске.^[1] Рад овог републичког завода финансира Влада Републике Српске из властитог буџета. Сједиште републичког Завода за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Републике Српске се налази у Улици Вука Караџића број 4. у Бањој Луци.

Поред тога што је завод надлежан за физичку обнову споменика културе, односно културног и историјског насљеђа Републике Српске, а у зависности од властитих финансијских могућности, завод се бави и евидентирањем, прикупљењем докумантације, документованом процјеном културних и природних добара, те проглашавањем споменика културе Републике Српске. Сва прикупљена документација која се односи на културно и историјско благо Републике Српске, а укључује документе, планове, фотографије, се чува у збиркама завода.^[1]

• Збирка писаних докумената — досијеа
• Збирка планова — планотека
• Збирка фототечког материјала — фототека
• Збирка штампаног материјала — библиотека и хемеротека

Основни задатак завода је да евидентира, заштити, и води централни регистар културних, историјских и природних споменика Републике Српске на читавој њеној теротирији. Између осталог, завод врши теренско истраживање и процјену стања непокретних архитектонских структура, односно сакралних и других објеката, археолошких налазишта, објеката народног градитељства од културне и историјске вриједности, затим јавних споменика, гробаља, природних богатстава и просторних цјелина од значаја за Републику Српску и њено културно-историјско насљеђе. Завод има задатак да врши промоцију културног, историјског и природног блага и насљеђа Републике Српске.^[1]

• Очување културног и природног насљеђа
• Заштита културног и природног насљеђа
• Остале активности

• Обнова манастира Гомионица 1994—1996. [1]
• Обнова улазне куле на тврђави Кастел, Бања Лука 1999. [2]
• Конструктивна санација и адаптација Цековића куће на Палама 2006. [3]
• Реконструкција Цркве Светог апостола Павла Петропавловског манастира, Требиње 2006. [4]

Директор завода је Слободан Наградић.^[1]

• Одјељење за заједничке послове
• Одјељење за конзерваторско — рестаураторске послове
• Одјељење за заштиту природног насљеђа
• Одјељење за истраживање, валоризацију и документацију

У саставу главног одјељења које се налази у Бањој Луци, дјелују још двије подручје јединице које су распоређене по територијалном принципу широм Републике Српске:

• Подручна јединица Пале
• Подручна јединица Требиње

• Министарство просвјете и културе Републике Српске
• Музеј Републике Српске
• Архив Републике Српске

• Завод за заштиту културно историјског и природног насљеђа Републике Српске (језик: српски)
• Агенција за информационо друштво Републике Српске: Завод за заштиту културно историјског и природног насљеђа Републике Српске (језик: српски)
• Завод за заштиту културно историјског и природног насљеђа Републике Српске: Заштита спелеолошких објеката Републике Српске (језик: српски)

• Министарство просвјете и културе Републике Српске Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (26. мај 2010) (језик: српски)