Референца (програмирање)Референца је врста промјенљиве у програмирању. Референце су најсродније показивачима. Користе се у великом броју програмских језика, као што су C++, Јава, PHP, Јаваскрипт и други. Улога референце је да чува адресу неке друге промјенљиве и све операције које се чине на њима, просљеђују промјенљивама на које саме показују. Синтакса референци, у свим програмским језицима који их подржавају, је таква да дозвољава само рад са меморијском локацијом на коју референца указује - није дозвољен рад са меморијском локацијом која представља референцу. То можемо упоредити са показивачима, који подржавају све аритметичке операције и операције додјеле над самим показивачем, као и над вриједношћу на коју показивач показује. У различитим програмским језицима, референце се користе другачије. У неким програмским језицима све промјенљиве су у ствари референце, и не представљају саме по себи врсту промјенљиве, него указују на карактеристичан начин преноса аргумената функције (нпр. Јава, Јаваскрипт), док се у другим језицима третирају баш као посебна подврста података, попут показивача и морају се експлицитно захтијевати посебном синтаксом (нпр. C++, PHP). C++У програмском језику C++, референце су уведене ради поједностављеног писања; наслиједивши комплетну синтаксу из C-а, а самим тиме и показиваче, архитекте C++-а су одлучиле увести референце које би у одређеним аспектима преузеле улогу показивача али биле и знатно једноставније за употребу. Битно је нагласити да показивачи и референце нису еквивалентни у C++-у и да, штавише, постоје значајне разлике:
ДекларацијаДекларација референци у програмском језику C++ се врши на сљедећи начин: тип_циљне_промјенљиве & име_референце = име_циљне_промјенљиве;
Из дате дефиниције видимо да се знак '&' користи за означавање да је Једном овако декларисана промјенљива се не може измијенити - свака додјела у облику: име_референце = нека_друга_промјенљива;
ће бити еквивалентна додјели: име_циљне_промјенљиве = нека_друга_промјенљива;
Просљеђивање аргуменатаПоглавље „декларација“ је показало школски примјер декларације референце, који се у пракси скоро никад не користи. Најчешћа употреба референци је при просљеђивању аргумената функцији, када се помоћу референци жели рећи „аргументима који се прослиједе на овом мјесту, функција ће моћи прилазити директно и мијењати њихову вриједност“. Другим ријечима, референца ће тада преузети улогу показивача, и дозволити приступ оригиналној промјенљивој која је прослијеђена у тренутку позива функције. Погледајмо неколико примјера - нефункционалан примјер, затим функционалан примјер реализован са показивачима и на крају функционалан примјер реализован помоћу референци. Нефункционалан примјер: # include <iostream>
using namespace std;
void povecajZa1(int x )
{
x = x + 1; // очекујемо да се прослијеђени аргумент
// измијени након завршетка функције
// оно што се у ствари деси је да се прослиједи
// само '''копија''' прослијеђеног аргумента,
// и оригинална промјенљива остаје нетакнута
}
int main()
{
int x = 3;
povezajZa1(x );
cout << x << endl; // штампа се 3!
}
Функционалан примјер реализован помоћу показивача: # include <iostream>
using namespace std;
void povecajZa1(int * x ) // функцији ће бити прослијеђена '''адреса'''
// неког цијелог броја, а x ће бити показивач
// на локацију са том адресом
{
*x = *x + 1; // сада се повећава оно на шта показивач x показује
// (а то је промјенљива чија адреса нам је послата)
}
int main()
{
int x = 3;
povezajZa1(&x ); // шаљемо адресу промјенљиве x
cout << x << endl; // штампа се 4!
}
Функционалан примјер реализован помоћу референци: # include <iostream>
using namespace std;
void povecajZa1(int & x ) // проглашавамо x '''референцом'''
// на прослијеђени аргумент
{
x = x+1; // сада се повећава оно на шта референца x показује
// (а то је '''оригинални''' прослијеђени аргумент)
}
int main()
{
int x = 3;
povezajZa1(x );
cout << x << endl; // штампа се 4!
}
Лако је примијетити да је разлика између нефункционалног примјера и примјера са референцама много мања од разлике између нефункционалног примјера и примјера са показивачима. Показивачи захтијевају дереференцирање помоћу оператора звјездице, референцирање помоћу адресног оператора, и декларацију функције која указује на употребу показивача, док референце захтијевају само то - амперсанд у декларацији функције - и функција остаје идентична, као и њен позив. PHPPHP има сложену употребу референци, чија синтакса зависи од врсте примјене. Постоји неколико примјена референци:
Враћање референцеВраћање референце као излазне вриједности функције се чини тако што ставимо амперсанд иза кључне ријечи function & vratiLokalnuVrijednost()
{
$niz = Array("prvi" => 10, "drugi" => 20 );
return $niz;
}
На тај начин функција алоцира локалну промјенљиву, али да би при враћању резултата избјегла непотребно копирање вриједности, враћа референцу на локалну промјенљиву Референтна додјелаРеференцирање једне промјенљиве ка другој се такође постиже помоћу оператора амперсанда, али на следећи начин: $b = 2;
$a = &$b;
Тада Аргументи функцијеПросљеђивање аргумента функцији се врши на исти начин као и у C++-у, дакле стављајући амперсанд испред имена аргумента функције: function povecajZa1(& $x )
{
$x = $x+1;
}
|
Portal di Ensiklopedia Dunia
