Рибаре (Сврљиг)

Рибаре
Рибаре;
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Нишавски
Општина	Сврљиг
Становништво
— 2022.	191
Географске карактеристике
Координате	43° 23′ 20″ С; 22° 08′ 28″ И / 43.388833° С; 22.141166° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	504 m
	Рибаре Рибаре на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	018
Регистарска ознака	NI

Рибаре је насеље у Србији у општини Сврљиг у Нишавском округу. Према попису из 2022. било је 191 становника (према попису из 1991. било је 364 становника).

Географија

Село Рибаре смештено је на крајњим обронцима северне падине Сврљишких планина, односно на терасама на јужном ободу долине Сврљишког Тимока. Оно је део низа села на путу Сврљиг – Бела Паланка, који иде овом долином, ближе Тимоку. Данашње село Рибаре, у низу са спаја са селима Белоиње, Црнољевица, Округлица, Гулијан, Лозан и Периш, гледано од за пада према истоку готово на једнаком међусобном растојању. То сунасеља збијеног типа, са тенденцијом да се проширују (спуштају) ка путу Сврљиг – Бела Паланка и Сврљишком Тимоку.^[1]

Село Рибаре се у прошлости премештало са својепрвобитне локације. на нижи, данашњи положај са вишег, ка Селишту (на око 1 км удаљености,у близини Манастиришта), где мештани, током пољских радова, наилазе на делове грнчарије, црепова и другог грађевинског материјала.^[2]

Предео има извесне крашке облике, међу којима су најизраженије пећине и окапине. У околини Сврљига регистровано је тринаест пећина, а највећи број се налази управо на јужном ободу Сврљишке котлине: једна код Рибара (Голема дупка), пет код оближњег села Преконоге и једна код села Црнољевице.^[3]

Демографија

У насељу Рибаре живи 171 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 47,6 година (47,3 код мушкараца и 47,9 код жена). У насељу има 79 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,42.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[4]
Година	Становника
1948.	723
1953.	748
1961.	671
1971.	549
1981.	458
1991.	364	361
2002.	296	302
2011.	199
2022.	191

Етнички састав према попису из 2002.‍^[5]

Срби	292	98,64%
Муслимани	1	0,33%
непознато	0	0,0%

Становништво према полу и старости^[6]


	м	ж
?	0	3
80+	8	11
75—79	7	11
70—74	16	24
65—69	23	19
60—64	13	11
55—59	5	4
50—54	9	8
45—49	10	8
40—44	11	3
35—39	10	7
30—34	4	4
25—29	6	8
20—24	4	4
15—19	6	7
10—14	7	4
5—9	9	6
0—4	4	2
Просек :	49,3	53,7

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	129	126	129	124	116	106	118

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	29	52	10	15	6	2	2	1	1	0	2,51

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	132	28	87	14	2	1
Женски	132	14	85	27	5	1
УКУПНО	264	42	172	41	7	2

Становништво по делатностима које обавља
Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	44	8	0	0	15
Женски	19	8	0	0	6
Укупно	63	16	0	0	21

Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	1	6	3	0	0
Женски	0	0	0	0	0
Укупно	1	6	3	0	0

Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	2	2	0	0
Женски	0	1	0	0	0
Укупно	0	3	2	0	0

Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	0	0	0	7
Женски	0	0	0	4
Укупно	0	0	0	11

Историја

Што се тиче времена постанка Рибара, за разлику од суседног Ђуринца, које је изгледа старији, јер се помиње и у збирном (из 1466. године) и у опширном попису Видинског санџака (из 1478–81. године),4 нема помена ни у једном ни у другом.

Такође међу ови пописима не помиње се да су у Рибару и Ђуринцу постојале цркве, црквиште и свештеници (док се у појединим околним селима помињу попови), па се по свој прилици црква у овом селу – ако је грађена пре овог времена – крајем 15. века већ била пуста и вероватно урушена.^[7]

У османлијским пописима помињу се и сва остала села на путу према Белој Паланци: Црнољевица (као Црниловце) 1466. године и Белоиње (као Белахуна ), Округлица, Гулијан (као Гулихан), Лозан (као Лозана) и Периш 1478–81. године .^[8] У опширном попису из 1478–81. године помиње се поп Радивоје у Гулијану, поп Радослав у Округлици и Душа, сина једног попа, у Перишу,^[9] што указује да су у овим селима – која су уједно била и већа од осталих – или у једном од њих или пак у неком од суседних села постојале активне цркве.

Референце

^ Небојша Станковић, ОСТАЦИ ЦРКВЕ НЕОБИЧНЕ ОСНОВЕ КОД СВРЉИГА (МАНАСТИРИШТЕ СВЕТЕ ПЕТКЕ РУСАЛНЕ) Филозофски факултет, Универзитет у Београду Оригинални научни рад Примљено: 18. 9. 2018.УДК: 904:726.54(497.11)”14
^ Голубовић, П. 1992б. Становништво и насеља, у Културна историја Сврљига ΙΙ: Језик, култура и цивилизација, ур. С. Петровић, 173–213. Ниш: Просвета; Сврљиг:Народни универзитет
^ Голубовић, П. 1992а. Област, у Културна историја Сврљига ΙΙ: Језик, култура и цивилизација ур. С. Петровић, 21–39. Ниш: Просвета; Сврљиг: Народни универзите стр. 27–28
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
^ Петровић С. 1992. Увод у културну историју Сврљига, у Културна историја Сврљига Ι: Митологија, магија и обичаји, ур. С. Петровић, 9–25. Ниш: Просвета; Сврљиг: Народни универзитет.
^ Бојанић, Д. 1973. Фрагменти једног збирног и једног опширног пописа Видинскогсанџака из друге половине XV века, у Мешовита грађа (Miscellanea) 2, ур. Р. Новаковић, 1–191. Београд: Историјски институт стр. 25, 123, 142–143, 132–133, 135–136 и 120–121
^ Бојанић, Д. 1973. Фрагменти једног збирног и једног опширног пописа Видинскогсанџака из друге половине XV века, у Мешовита грађа (Miscellanea) 2, ур. Р. Новаковић, 1–191. Београд: Историјски институт стр. 133,142 и 121

Спољашње везе

[1] Небојша Станковић, ОСТАЦИ ЦРКВЕ НЕОБИЧНЕ ОСНОВЕ КОД СВРЉИГА (МАНАСТИРИШТЕ СВЕТЕ ПЕТКЕ РУСАЛНЕ) Филозофски факултет, Универзитет у Београду Оригинални научни рад Примљено: 18. 9. 2018.УДК: 904:726.54(497.11)”14

[2] Голубовић, П. 1992б. Становништво и насеља, у Културна историја Сврљига ΙΙ: Језик, култура и цивилизација, ур. С. Петровић, 173–213. Ниш: Просвета; Сврљиг:Народни универзитет

[3] Голубовић, П. 1992а. Област, у Културна историја Сврљига ΙΙ: Језик, култура и цивилизација ур. С. Петровић, 21–39. Ниш: Просвета; Сврљиг: Народни универзите стр. 27–28

[4] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[5] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[6] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[7] Петровић С. 1992. Увод у културну историју Сврљига, у Културна историја Сврљига Ι: Митологија, магија и обичаји, ур. С. Петровић, 9–25. Ниш: Просвета; Сврљиг: Народни универзитет.

[8] Бојанић, Д. 1973. Фрагменти једног збирног и једног опширног пописа Видинскогсанџака из друге половине XV века, у Мешовита грађа (Miscellanea) 2, ур. Р. Новаковић, 1–191. Београд: Историјски институт стр. 25, 123, 142–143, 132–133, 135–136 и 120–121

[9] Бојанић, Д. 1973. Фрагменти једног збирног и једног опширног пописа Видинскогсанџака из друге половине XV века, у Мешовита грађа (Miscellanea) 2, ур. Р. Новаковић, 1–191. Београд: Историјски институт стр. 133,142 и 121

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]