Рибе дводихалице

Рибе дводихалице; Временски распон: девон − садашњост PreЄ Є O S D C P T J K Pg N
	Neoceratodus forsteri
Научна класификација
Домен:	Eukaryota
Царство:	Animalia
Тип:	Chordata
Кладус:	Rhipidistia
Кладус:	Dipnomorpha; Ahlberg, 1991
Поткласа:	Dipnoi; J. P. Müller, 1844
Редови
	Ceratodontiformes; Lepidosireniformes;

Рибе дводихалице или плућашице (Dipnoi) представљају реликте, последње остатке једне прастаре групе пореклом још из девона које имају способност да, осим дисања на шкрге, удишу и атмосферски кисеоник (грч. pnoe = дах; pneustes = онај који дише). Живе у слатким водама тропских крајева које у одређено доба године пресушују. Тада ове рибе прелазе на удисање атмосферског ваздуха помоћу рибљег мехура који је богато снабдевен мрежом крвних судова и функционише као плућа.

Примитивне особине

Имају велики број примитивних особина као што су:

добро очувана хорда
хрскавичав скелет
имају само елементе кожних костију које штите лобању и др.

Традиционална класификација

Рибе дводихалице су сродне шакоперкама и данас су заступљене са само три реликтна рода распоређена на три различита континента и према традиционалној класификацији сврстана у два подреда:

1. монопнеумонес (Monopneumones) коме данас припада једна једина врста цератодус (Ceratodus forsteri или Neoceratodus forsteri); цератодус има један, непаран рибљи мехур (по томе су добили име) и живи у водама Аустралије;

2. дипнеумонес (Dipneumones) има два рибља мехура, веома танке крљушти, а парна пераја у облику пипака; припадају му два рода:

лепидозирен са врстом Lepidosiren paradoxa, која живи у Јужној Америци у којој је ова врста код домородаца позната као карамуру; може да проведе ван воде скоро месец дана;
протоптерус, заступљен са три врсте које живе у Африци и од којих је најпознатија Protopterus annectens

Литература

Брем, А., Е.: Живот животиња, Просвјета, Загреб, 1982.
Калезић, М.:Основи морфологије кичмењака, Савремена администрација, Београд, 1995.
Калезић, М.: Хордати, Биолошки факултет Универзитета у Београду, 2000.
Microsoft Encarta Encyclopedia 2002
Marcon, E., Mongini, M: Све животиње света, ИРО Вук Караџић, Београд, 1986.
Радовић, И., Петров, Бригита: Разноврсност живота 1 - структура и функција, Биолошки факултет Београд и Stylos Нови Сад, Београд, 2001.
Ратајац, Ружица: Зоологија за студенте Пољопривредног факултета, ПМФ у Новом Саду и МП Stylos Нови Сад, 1995.