Риђогрла патка

Риђогрла патка
	Риђогрла патка; (Thalassornis leuconotus)
Статус угрожености
	; Најмање угрожен (IUCN 3.1)
Научна класификација
Царство:	Animalia
Тип:	Chordata
Класа:	Aves
Ред:	Anseriformes
Породица:	Anatidae
Потпородица:	Thalassorninae; (Livezey, 1986)
Род:	Thalassornis; (Eyton, 1838)
Врста:	T. leuconotus
Биномно име
	Thalassornis leuconotus; (Eyton, 1838)
Подврсте
	T. l. leuconotus (Афричка риђогрла патка (Eyton, 1838)); T. l. insularis (Мадагаскарска риђогрла патка (Richmond, 1897));

Риђогрла патка^[2] (Thalassornis leuconotus) је једина врста у роду Thalassornis и потпородици Thalassorninae. Значајно се разликује од осталих врста патака, али је најсличнија паткама пишталицама (Dendrocygninae), а има сличности и са тврдорепим паткама (Oxyurinae).

Опис

Риђогрла патка вешто рони и може да се задржи испод површине воде до 30 секунди. Биљојед је и храни се семењем, лишћем водених биљака, луковицама локвања, а млади се хране и ларвама инсеката из породице биљних комараца (Chironomidae).^[1] Када се јави опасност бежи тако што зарања у воду.

Распрострањеност

Риђогрла патка насељава Подсахарску Африку, простор између Сенегала и Чада на западу, Етиопије и Јужноафричке Републике на истоку. Станишта која насељава су језера, баре и мочваре.

Подврсте

Постоје две подврсте риђогрле патке:

Афричка риђогрла патка (Thalassornis leuconotus leuconotus)
Мадагаскарска риђогрла патка (Thalassornis leuconotus insularis)

Мадагаскарска риђогрла патка насељава искључиво острво Мадагаскар и угрожена је због прекомерног лова, губитка станишта и ширења унетих конкурентских егзотичних врста.

Угроженост

Вулавер и Николс су 2001. организовали пребројавање гнездећих парова на мадагаскарском језеру Анцамака. Избројали су их 37, што је показало значај овог локалитета за очување острвске подврсте.^[3] Према Јангу ранија процена броја јединки мадагаскарске подврсте је превисока,^[4] а према тој ранијој процени Дилејнија и Скота број јединки риђогрле патке на Мадагаскару се кретао између 2.500–5.000.^[5] Афричка популација риђогрле патке се према проценама креће између 10.000–25.000.^[6]^[7]

Риђогрла патка је обухваћена Споразумом о заштити афричко-евроазијских миграторних птица мочварица (AEWA).

Референце

^ ^а ^б BirdLife International (2016). „Thalassornis leuconotus”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2019.2. International Union for Conservation of Nature.
^ Риђогрла патка (Thalassornis leuconotus) Споразум о заштити афричко-евроазијских миграторних птица мочварица (AEWA). стр. 21.
^ Woolaver. L., and R. Nichols (2006).
^ Young, H. G., R. Safford, F. Hawkins, R. Rabarisoa, & F. Razafindrajao (2006).
^ Delany & Scott, (2002)
^ Kear, J. (2005).
^ Johnsgard, P. 2010

Литература

Kear, J. (2005). Ducks, Geese and Swans. 2 vol. Oxford, UK: Oxford Univ. Press.
Woolaver. L., and R. Nichols. (2006). Nesting survey of the white-backed duck at Lake Antsamaka in western Madagascar. TWSG News 15:34–37.
Young, H. G., R. Safford, F. Hawkins, R. Rabarisoa, & F. Razafindrajao, (2006). Madagascar whitebacked duck: What is its true status? TWSG News 15:38–40.
Delany, S., & D. A. Scott. (2006). Waterfowl Population Estimates. 4th ed. Netherlands: Wetlands International.
Johnsgard, P. (2010). "The World’s Waterfowl in the 21st Century: A 2010 Supplement to Ducks, Geese, and Swans of the World"