Симболи рода. Црвена (лево) је женски симбол Венере. Плава (десно) представља мушки симбол Марса.
Род чине друштвени, психолошки и културни аспекти особина мушкарца, жене или другог родног идентитета.[1][2] У зависности од контекста, ово може чинити и друштвене конструкције засноване на полу (тј. родне улоге) као и родно изражавање.[3][4][5] Већина култура користи родну бинарност, у којој је род подељен у две категорије, а људи се сматрају делом једне или друге (девојчице/жене и дечаци/мушкарци),[6][7][8] док они који су изван ових група могу се сматрати небинарним особама. Бројна друштва имају специфичне родове осим „мушкараца” и „жена”, као што су хиџре у јужној Азији, који се често називају трећим родом. Већина научника се слаже да је род централна карактеристика друштвене организације.[9]
Друштвене науке имају грану посвећену родним студијама. Друге науке, као што су психологија, социологија, сексологија и неуронаука, такође су заинтересоване за ову тему. Друштвене науке понекад приступају роду као друштвеном конструкту, а студије рода посебно то чине, док истраживања у природним наукама истражују да ли биолошке разлике код жена и мушкараца утичу на развој рода код људи. Биопсихосоцијални приступи роду чине биолошке, психолошке и социјално/културне аспекте.[10][11]
^Lindqvist, Anna; Sendén, Marie Gustafsson; Renström, Emma A. (2. 10. 2021). „What is gender, anyway: a review of the options for operationalising gender”. Psychology & Sexuality. 12 (4): 332—344. S2CID213397968. doi:10.1080/19419899.2020.1729844.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^Kevin L. Nadal, The Sage Encyclopedia of Psychology and Gender (2017, ISBN1483384276), p. 401: "Most cultures currently construct their societies based on the understanding of gender binary—the two gender categorizations (male and female). Such societies divide their population based on biological sex assigned to individuals at birth to begin the process of gender socialization."
