Ромска дијаспора

Ромска дијаспора има неколико различитих популација, од којих су највећа Роми и иберијске кале, који су у Анадолију и на Балканско полуострво стигли отприлике почетком 12. века, миграцијом са индијског потконтинента почетком 1. — 2. века нове ере.^[1]^[2] Населили су се на подручјима данашње Турске, Грчке, Србије, Румуније, Хрватске, Молдавије, Бугарске, Северне Македоније, Мађарске, Албаније, Босне и Херцеговине, Чешке, Словеније и Словачке, по редоследу обима, и Шпаније. Са Балкана су мигрирали широм Европе, а у 19. веку и каснијим у Америку. Процењује се да ромска популација у Сједињеним Америчким Државама износи више од једног милиона.^[3]

Не постоји званичан, ни поуздан број, ромског становништва широм света.^[4] Многи Роми одбијају да региструју свој етнички идентитет у званичним пописима због страха од дискриминације.^[5] Други су потомци мешовитих бракова са локалним становништвом и више се не идентификују само (или уопште) као Роми.

Од раних 2000-их, процењује се да је 4 до 9 милиона Рома живело у Европи и Малој Азији,^[6] иако неке ромске организације процењују на 14 милиона.^[7] Значајне ромске популације налазе се на Балканском полуострву, у неким средњоевропским државама, у Шпанији, Француској, Русији и Украјини. Укупан број Рома који живе ван Европе је првенствено на MENA и у Америци и процењује се укупно више од два милиона. Неке земље не прикупљају податке према националној припадности.

Роми се идентификују као различите етничке припадности, делом засноване на територијалним, верским, културним и дијалекатским разликама и самоодређивању. Главне гране су:^[8]^[9]^[10]^[11]

Роми у централној и источној Европи и Италији, емигрирали су (углавном од 19. века надаље) у остатак Европе, као и Америку
Иберијске кале, углавном у Шпанији, али и у Португалији, Јужној Француској и Латинској Америци
Финске кале, у Финској, заједнице постоје и у Шведској
Велшке кале, у Велсу, тачније у северозападном делу земље
Romanichal, у Енглеској, заједнице постоје и у Сједињеним Америчким Државама, Канади, Аустралији, Новом Зеланду, Јужној Африци, североисточном Велсу, Јужном Велсу и на шкотским границама
Синти, у областима европског говорног подручја, у Европи и неким суседним земљама
Мануш, у француским говорним подручјима Европе (фр. Manouche)
Romanisæl, у Шведској и Норвешкој. Ромско-шведско становништво углавном се налази у јужним деловима земље.
Шкотски низоземски Роми се такође сматрају ромском групом, мада се за њих теоријски сматра да су спој између Рома и домаће групе Травелера. Њихов језик је претежно изведен из ромског.
Муслимански Роми, у Турској и на Балкану
Блискоисточни Роми

Види још

Референце

^ Mendizabal, Isabel (2012). „Reconstructing the Population History of European Romani from Genome-wide Data”. Current Biology. 22 (24): 2342—2349. PMID 23219723. doi:10.1016/j.cub.2012.10.039 .
^ "Genomic Study Traces Roma to Northern India", The New York Times, 10 December 2012.
^ Quote: "Today, estimates put the number of Roma in the U.S. at about one million."
^ "European effort spotlights plight of the Roma", USA Today, 1 February 2005
^ Chiriac, Marian (29. 9. 2004). „It Now Suits the EU to Help the Roma”. Other-News.info. Архивирано из оригинала 23. 08. 2011. г. Приступљено 03. 04. 2021.
^ 3.8 million according to Pan and Pfeil, National Minorities in Europe (2004), ISBN 978-3-7003-1443-1, p. 27f.; 9.1 million in the high estimate of Liégois, Jean-Pierre (2007).
^ „Roma Travellers Statistics”. Архивирано из оригинала 06. 10. 2009. г. Приступљено 03. 04. 2021. , Council of Europe, compilation of population estimates.
^ Hancock, Ian, 2001, Ame sam e rromane džene / We are the Romani People, The Open Society Institute, New York, page 2
^ Matras, Yaron, Romani: A linguistic introduction, Cambridge University Press, 2002, p. 5
^ „Names of the Romani People”. Desicritics.org. Архивирано из оригинала 7. 5. 2008. г. Приступљено 30. 1. 2009.
^ N. Bessonov, N. Demeter "Ethnic groups of Gypsies" Архивирано 29 април 2007 на сајту Wayback Machine, Zigane website, Russia