Рођа Раичевић
Родољуб Рођа Раичевић (Никшић, 11. јул 1957 — Београд, 7. октобар 2001) био је српски и црногорски певач поп музике и композитор народне и забавне музике.[1] БиографијаУ родном граду, Никшићу, завршио је основну и нижу музичку школу, а средњу музичку школу Васа Павић је похађао у Подгорици. Завршио је Факултет музичких уметности у Београду. У Београд се преселио 1976. године.[2] Свирао је виолончело и клавир. Једно време је био члан састава Рокери с Мораву, па члан оркестра Мише Мијатовића. Први већи ауторски успех је имао са песмом „Године иду“, коју је снимила Нада Топчагић.[2] Сарађивао је са многим познатим певачима и певачицама: Лепом Бреном, Миром Шкорић, Славком Бањцем, Цаканом, Бубом Мирановић, Аном Бекутом, Наташом Владетић, Гораном Џебераном и Биљаном Јевтић.[3] Први албум снимио је 1993. године који је сјајно прошао код публике а песме које су се издвојиле су "Тако је суђено" (Хит године) и поп балада "А ја имам тебе" као и песма "Растанак" коју је касније преснимила Драгица Радосављевић Цакана. За врло кратак временски период Рођа је стекао велики број обожавалаца и љубитеља својих песама широм Балкана. Албум из 1997. изнедрио је велики број хитова који се и данас веома слушају и певају (Драга, У земљу пао бих од стида, У тебе сам заљубљен). Непосредно пред смрт Рођа Раичевић је објавио албум за Сити рекордс. Освојио је велики број престижних награда и признања. Учествовао је у великом броју хуманитарних акција и манифестација. Приватни живот и смртРођа се никад није женио, иако су се многе лепотице везивале за његово име. Говорило се да је платонски био заљубљен у Бубy Мирановић.[4] Умро је у 45. години у свом стану, у улици 27. марта (данас улица Краљице Марије), у Београду. Говорило се да је умро од прекомерне дозе метамфетамина, мада то никада није службено потврђено.[5] Остала је мистерија Рођиног кофера по који и после 20 година нико није дошао, који и даље стоји на истој адреси где је певач преминуо.[6] ДискографијаАлбуми
СингловиФестивалиПосело 202:
Пјесма Медитерана, Будва:
Сунчане скале, Херцег Нови:
Референце
|
Portal di Ensiklopedia Dunia