Ружичасти снови (филм)
Ружичасти снови (Ružové sny) је чехословачки филм из 1977. године. Упркос свом разиграном, поетском стилу, ово је био први средњоевропски дугометражни филм који је ромску заједницу ставио у центар пажње на реалистичан начин. Истовремено, представљао је јединствено уметничко достигнуће у словачкој и чехословачкој кинематографији у периоду након совјетске инвазије 1968. године. Филм је режирао Душан Ханак, који је доследно одржавао интегритет своје визије и стила упркос изазовима средњоевропске кинематографије друге половине 20. века. Ружичасти снови је био визионарско дело јер је обрадио питање мањинске заједнице чији се положај у то време ретко отворено разматрао, а касније је постао једно од кључних друштвених питања у неколико средњоевропских земаља.[1] Сукоб различитих заједница приказан је са суптилним и нежним приступом карактеристичним за Чехословачки нови талас.[2] Радња филмаЈакуб (Јурај Нвота), сањарски поштар у малом и успаваном селу, проводи дане правећи несташлуке, супротстављајући се оцу (Антон Трон) уз прећутну подршку мајке (Хана Сливкова), и дивећи се Јолани (Ива Битовa) из суседног ромског насеља, све док му она не узврати наклоност. Суочени са неповерењем својих породица и осудом дела заједнице, Јакуб се одлучује на још један, овај пут озбиљан, несташлук, верујући да ће тиме омогућити њихов бег у град и заједнички живот. Међутим, крађа новца из поште, коју је Јакуб извео у намери да им помогне, не само што га сустиже, већ открива и дубоке разлике у њиховим сновима. Док Јакуб романтизује живот слободног, урбаног „циганског“ духа са Јоланом, она сања о стабилности и животу далеко од проблема своје заједнице, те активно ради на остварењу тог циља. Док Јакуб лута из фантазије у затвор и назад, Јолана добија сталан посао и схвата да он није ни близу њене замисли о озбиљном и поузданом Гоју (не-Рому), баш као што она није његова „циганска жена из маште“. Док се Јолана у ромском насељу удаје за свог упорног просца Војта (Јан Жиго), а Јакуб се враћа родитељима да настави са својим празним сновима, један старији пар из споредне приче, ромска жена Ирена (Сали Салинговa), администраторка општинске канцеларије, и Словак Ондро (Милан Киш), домар и добровољни ватрогасац, такође ступа у брак.[3] СценариоСценарио за Ружичасте снове (Ružové sny) био је заједнички пројекат Душана Ханака и писца Душана Душека. Душек, који је дипломирао природне науке и геологију, касније је постао професор сценарија на Универзитету извођачких уметности у Братислави. Ханак и Душек су писали сценарио током 1974–1975. године. Власти су одложиле снимање Ружичастих снова за годину дана јер су аутори одбили да промене крај у социјално оптимистичку верзију у којој би главни ликови ступили у брак.[4] Како би што верније приказали живот Рома, аутори су провели време истражујући њихова насеља.[5] Такође су ангажовали професорку ромологије Милену Хубшманову (1933–2005) као консултанта,[6] а она је помогла у обликовању ромских дијалога. Делови филма снимани су на локацији у Трховишту, правом ромском селу између Михаловца и Требишова у источној Словачкој, уз учешће искључиво ромских статиста. Глумачка екипа
Велики број синхронизованих улога у филму био је делимично последица избора глумаца. Душан Ханак је желео да у филм укључи мање познате и аутентичне глумце. Ради освежавања словачке кинематографије, ангажовао је чешке глумце, али су само Либуше Хавелкова и, у нешто мањој мери, Вацлав Бабка могли да говоре словачки довољно уверљиво да не захтевају синхронизацију. Код ромских ликова, задржавање оригиналног гласа било је готово немогуће. Иако вешта у улози, Ива Битова, студенткиња музичког конзерваторијума у Брну, ћерка моравско-чешке мајке и оца Рома из округа Галанта у западној Словачкој, имала је мало практичног искуства са словачким језиком, а нимало са ромским.[7] Остали ромски натуршчици су такође морали бити синхронизовани, било због језичке баријере, било због недостатка глумачког искуства. Један од ретких оригиналних гласова у филму био је главни глумац Јурај Нвота, студент позоришне режије на Универзитету уметности у Братислави. Сали Салингова имала је одређено сценско искуство као певачица у тада популарном џез бенду Брања Хронеца. Вјера Била, рођена у Чешкој, потицала је из музичке породице. Њен отац, Карол Ђиња, и мајка били су рођени и одрасли у источној Словачкој.[8] То јој је омогућило познавање језика, па су њене ретке реплике на словачком и ромском задржане. Насупрот томе, један од најуверљивијих ликова у филму, бака за коју се Јакуб плашио да је преминула, тумачила је искусна глумица Нађа Хејна, која је потицала из старе и угледне словачке породице и имала дугогодишње аматерско и професионално позоришно искуство у Мартину.[9] Ива Битова је наставила певачку каријеру, почела да компонује и стекла интернационално признање, а њени албуми су објављени и у Сједињеним Америчким Државама.[10] Још једна ромска натуршчица, Вјера Била, започела је оригиналну певачку каријеру 1990-их, иако је у музичким ансамблима наступала много раније. Јурај Нвота је након филма Ружичасти снови наставио да глуми, започињући разноврсну каријеру као позоришни режисер, а 1990-их је почео да режира и филмове. Датум издањаВласти су дозволиле да филм буде приказан само у ограниченој дистрибуцији.[1] Филм је добио Награду чехословачких критичара за 1996. годину и Награду публике на Чехословачком филмском фестивалу у Братислави 1977. године. Постао је једини словачки филм из 1970-их који је приказан у иностранству. Ружичасти снови је остао најпопуларнији филм Душана Ханка.[11] Након распада комунизма у Централној Европи, када је издат на VHS касети, филм је постао посебно популаран у ромској заједници у Словачкој и Чешкој Републици. Ружичасти снови је издат на ДВД-у, у 4:3 аспектном односу, без регионалних ограничења и са енглеским титловима од стране Словеначког филмског института 2007. године.[12] Референце
Спољашње везе
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Portal di Ensiklopedia Dunia
