Салома (Иродова ћерка)Саломе или Салома (грчки: Σαλώμη, транслит. Salōmē; хебрејски: שלומית, транслит. Shlomiẗ, потиче од јебрејског: שָׁלוֹם, транслит. shalom, са значењем мир; око 14 - 62/71. године нове ере)[1] је била кћерка Иродијаде и Ирода Великог, пасторка Ирода Антипе. Према Јосифу Флавијеи, првобитно је била удата за свог стрица Филипа Ирода II. Након његове смрти 34. године нове ере удала се за Аристобула од Халкиде и постала краљица Мајле Јерменије. Из овог брака родила је тројицу синова. .jpg) Саломе је постала најпознатија по новозаветној причи, према којој је тражила, а потом и добила, главу Јована Крститеља као награду за свој плес. Због тога је постала симбол опасне заводнице која је више пута приказивана у популарној култури. Саломе у изворимаКако се њено име не помиње у јеванђељу, она се понекад ословљава само са „кћер Ирода“, као што је чест случај са средњовековним сликама које је представљају. Такође, не постоје тачни подаци када је Саломе рођена. Претпоставља се да је то било око 14. године нове ере и да је преминула између 62. и 71. године.  Према доступним подацима, археолози су у више наврата покушали да утврде место догађаја описаног у јеванђељима. Познато је да је Ирод Велики око 30. године старе ере саградио палату Махаерус у брдима северозападног Јордана, која је након његове смрти припала његовом сину Ироду Антипи за коју многи историчари тврде да је била тамница Јована Крститеља.
Саломе је углавном помињана као Иродова кчи, која је према Новом Завету (Марко 6:17 и Матеј 14:3-11) плесала за Ирода. У Јеврејским списима, Јосип Флавије пише о Саломиним браковима и синовима.[2] Јеванђеље по Марку описује Иродову рођенданску забаву на којој је плесала његова кћи. Задовољан и очаран њеним плесом, Ирод јој обећава да ће јој поклонити шта год она жели. Она у саветоваеу са мамом одлучи да затражи главу Јована Крститеља. Како не би показио обећање, и поред личног незадовољства жељом, он испуњава жељу и доноси главу својој кћери која она потом предаје својој мајици.
Исти догађај описује и Матеј у свом Јеванђељу:[3]
_-_WGA13288.jpg) У неким древним грчким верзијама и текстовима, ученици и преписивачи су користили исто име за мајку и кћер – Иродова кћер Иродија. (референца) Међутим, у Вулгати, латинском преводу Библије а потом и западни црквени очеви, користили су искључиво само „Иродова кћи“ или „Иродова девојчица“. Саломе не треба мешати са истоименом Исусовом ученицом која се помиње у јеванђељу по Марк у делу 15:40.[4] Јосип Флавије у својим Јеврејским старинама у књизи XVIII помиње Салому и њена два брака као и децу .... Саломе у уметностиБиблијска прича а Саломином плесу пред Иродом са главом Јована Крститеља на сребрној тацни била је честа инспирација бројних средњовековних хришћанских уметника. На њиховим делима је приказивана као оличење ласкаве жене, заводнице и манипулаторке. Овај мотив назван као „плес седам велова“ био је често приказиван у музици, позоришту и балету као и у књижевним делима. Чувени ренесансни и барокни сликари, међу којима Андреа Соларис, Лука Кранах Старији, Титан, Гвидо Рени и Каравађо осликавали су Саломе, најчешће док плеше или држи главу на послужавнику. Титанијева верзија из 1515 наглашава наглашава контраст између невиног лица Саломе и брутално одсечене Јованове главе. Монова верзија, била је предмет писања француског романописца Жорж-Шарла Исманса у његовом делу Насупрот из 1884. године. О Саломе су писали и књижевници Оскар Вајлд и Гистав Флебер, а у музици је најпознатија је опера Рихарда Штрауса названа по њоји. Упркос помињању у јеванђељу, њено име Саломе, почело је да се употребљава од 19. века у кратким причама Густава Флобера. ГалеријаВиди јошРеференце
Литература
Спољашње везе
|
||||||||||
Portal di Ensiklopedia Dunia
